НАТО јача односе с Украјином, шаљу се додатне снаге на простор Источне Европе, суспендована сва сарадња с Русијом – Расмусен: „нема знакова да се руске снаге повлаче“.
Према посљедњим информацијама НАТО је суспендовао сву војну и цивилну сарадњу с Русијом због Украјинске кризе. „Одлучили смо суспендовати сву практичну цивилну и војну кооперацију између Русије и НАТО-а. Наш политички дијалог у НАТО-Руском већу ће се наставити, по потреби, на амбасадорском нивоу и вишој разини, како бисмо могли да разменимо ставове, прије свега по питању актуалне кризе“, стоји у службеној поруци НАТО пакта.
Надаље, НАТО-ови министри позивају Москву да „подузме хитне потезе и почне да поновно поштује међународни закон“. Такође се наводи како НАТО „подржава украјински суверенитет и територијални интегритет“ те како ће појачати војну сарадњу с Украјином.
Шеф НАТО-а, Андерс Фог Расмусен, је истакнао у разговору за медије како ће НАТО појачати односе с Украјином те је у исто врјеме потврдио како ће се повећати војна присутност НАТО-а на простору Источне Европе. У разговору за немачки лист Welt am Sonntag истакнуо је како НАТО мора „да осигура редовну присутност у рањивим земљама“.
Такође је истакнуо како нема никаквих назнака да се руске снаге повлаче с украјинске границе. Подсјетимо, у јучерашњем разговору с Ангелом Меркел, Путин је рекао како је почело дјеломично повлачење.
Дакако, ова ситуација око Украјине за НАТО је заправо идеална. Далеко од тога да НАТО заиста планира војну конфронтацију с Русијом, но ова ситуација ће им да омогући да инсистирају на тражењу од земаља чланица на већем издвајању за обрамбени буџет (од којега војна индустрија, иза које управо стоји НАТО, има велике користи). За оне који помно прате ситуацију, већ су могли уочити како је Расмусен ових дана објавио текст и у једном хрватском листу у којем позива на веће издвајање за обрану.
Апсолутни мир је највећа ноћна мора организације као што је НАТО пакт, јер притом више не би могли оправдати властито постојање. Но, ускрснуће Хладног рата за њих је идеалан сценариј, прилика која се нипошто не пропушта. Сагласно томе генерални секретар на одласку ових дана је изузетно активан у пропагирању „страха“ од Русије, нарочито и у нашој регији гдје је преостало још неколико држава које још увек нису постале НАТО чланице (Србија, БиХ, Македонија и Црна Гора).
Конкретно је споменуо БиХ, Македонију и Црну Гору, али и Грузију, истичући како су ове земље већ затражиле НАТО чланство те како се управо ради на „реформама“ како би исте што прије и ушле у овај хладноратовски војни пакт који је по свој прилици требао нестати на страницама историје као и Варшавски пакт, али није.
„Планирамо нове операције, војне маневре и адекватно јачање трупа. Примјерице, пребацити ћемо додатне војне авионе у Балтичке државе“, истакнуо је Расмусен у разговору за други њемачки лист, Фоцус.
Занимљиво је како САД као један од предуслова за де-ескалацију Украјинске кризе захтјева на повлачењу руских трупа (које се налазе унутар Русије) у близини украјинске границе. С друге стране имамо водећег човјека НАТО-а који отворено износи планове о довођењу додатних снага уз руске границе – Латвија и Естонија су на руској граници.
То јачање снага у медијима се уопште не представља као повећавање тензија, већ као „одбрана“, док у исто време разни пригодни актери, па и неки бивши руски званичници који су увидјели згодну прилику, појачавају параноју с којекаквим сулудим изјавама попут „Путин планира напасти Финску“ итд. Овакве изјаве, које су посве неутемељене, преносе се ових дана као чињенице.
Све то иде на руку НАТО-у, што се више потиче европска параноја од руске инвазије, то ће НАТО више да упире на повећању војног буџета земаља чланица. Не треба ни спомињати како се многе НАТО чланице налазе у економској катастрофи, како се у њима проводе брутални анти-раднички резови, мјере штедње и разни други напади на становништво. Те исте земље би сада требале нагло повећати свој војни буџет? Управо на томе инсистира НАТО.
Чињеница да Расмусен даје изјаве за бројне немачке медије такође није чудна. У Немачкој имамо на снази раскол између политике и економије – политика је, уз неколико „умјерених“ изузетака, све агресивнија према Русији, немачки министар финанција, Wolfgang Schäuble, Путина је јучер успоредио с Хитлером.
С друге стране, њемачка економија има потпуно другачији став на ситуацију око Украјине и према Русији.
(Адванце, извор: RT | Focus | Welt am Sonntag | IB Times)








