Прочитај ми чланак
Судећи по броју неопходних бодова на прошлогодишњем пријемном, бруцошима ће најтежи бити да се изборе за место на софтверском инжењерству на ЕТФ.
Друга на тој листи је молекуларна биологија на Биолошком факултету у Београду.
Последњи који је прошле године успео да упише буџет на софтверском инжењерству на ЕТФ-у имао је чак 99,6 бодова, а борба је била толико оштра да је за једно место конкурисало по шест кандидата
– Конкуренција је сваке године све већа, што и не чуди, јер студенти с овог смера посао налазе већ на трећој години. Такође, велики број оних који су на самофинансирању лако долазе до стипендија, па немају проблем да плати студије – каже за “Блиц” проф. др Бранко Ковачевић, декан ЕТФ у Београду.
Тешко до посла, а гужва
Иако су стоматолози најбројнији на бироу, интересовања за овај факултет у Београду не јењава. „Студенти виде перспективу у приватној пракси, а ту је квалитет наставе“, закључује декан проф. др Мирослав Вукановић.
Чини се да све више будућих студената размишља рационално о упису студија.
– Молекуларни биолози не брину за посао и то је, поред личних интересовања, велики мотив бруцошима да се одлуче за овај смер. Расте интересовање и за екологију, која ће, како се будемо приближавали ЕУ, бити све потребнија – прича проф. др Жељко Томановић, продекан са Биолошког факултета.
Тешка борба очекује и оне који буду конкурисали на ФОН-у, где се прошле године пријавило дупло више кандидата него што има места. Слична ситуација је и на београдском Факултету безбедности.
– Дешава се да 1.000 кандидата остане испод црте – каже проф. др Владимир Јаковљевић, продекан за наставу Факултета безбедности.
Тешко је изборити се и за место на новосадском софтверском инжењерству на ФТН-у.
– Веома је популаран и смер графичко инжењерство и дизајн. Прошле године је граница за буџет била 80,20 бодова – причају на ФТН-у.
Оно што је тешко уписати на било ком универзитету је – психологија. По оштрој конкуренцији ту предњачи Филозофски у Нишу, где се за један индекс боре по три студента.
(Блиц)
