Прочитај ми чланак
Шест километара југоисточно од Пријепоља, у троуглу између реке Милешевке, речице Косаћанке и подножја кречњачког масива Титеровац, налази се средњовековни манастир Милешева – храм Светог Спаса. Манастир је задужбина српског краља Владислава Немањића, подигнут између 1218. и 1219. године.
Кроз историју, манастир је имао изузетан значај у културној и националној историји Срба и српског народа. Најзначајнији датум у историји манастира Милешеве је 1237. година када је краљ Владислав пренео из Трнова (Бугарска) тело свога стрица архиепископа Саве (Светог Саве) у манастир. Због свечева тела и значаја који је имао током средњег века, у хијерархији манастира Србије, манастир Милешева заузима друго место, одмах после Студенице, и у српским средњовековним сачуваним изворима помиње се као „велики манастир“ и као манастир Светог Саве.
Манастир Милешева је један од најзначајнијих српских манастира познат као гробно место светог Саве и чувен по својој фресци „Бели Анђео“, која је стране путописце XИX века приморала на толико дивљење, да јој,према речима једног од њих, ни Ђото није раван.
Бели андјео је део композиције Мироноснице на Христовом гробу из цркве Вазнесења Христовог манастира Милешева и спада у најпознатије фреске Србије али се убраја и у велике домете европског сликарства. Сматра се једним од најлепших радова српске и европске уметности средњег века.
На слици је представљен анђео обучен у бео хитон који седи на камену и мироносицама руком показује место Христовог васкрснућа, односно његов празан гроб. Рађен је слободним, широким потезима и одликује се монументалношћу и високом пластиком у моделирању. Фреска се налази на јужном зиду западног травеја и настала у 13. веку као рад непознатих аутора Грка, школованих у Цариграду, Никеји и Солуну.
У 16. веку је преко ње насликана друга фреска па је Бели Анђео био сакривен све до 20. века када је ова црква рестаурирана и горња слика уклоњена.
Први сателитски пренос видео сигнала 1963. између Европе и Северне Америке садржао је слику Белог анђела из Милешеве међу првим кадровима који су представљали поздрав Европљана према Американцима. Нешто касније, исти сигнал је био послат у свемир према могућим ванземаљским облицима живота . Бели анђео је одабран и за ову прилику јер је постао широм света препознат као симбол свеколиког мира. Прелепи анђео одевен у бео хитон, раширених крила, седи на великом камену и ванвременском смиреношћу небеског бића и гласника свевечне истине о Христовом васкрсењу показује на празан Христов гроб усплахиреним женама које су стигле да би миром прелиле хумку.
Васкрсење Христово је у хришћанском учењу предуслов за будуће васкрсење свих праведника, па су погледи верника увек окретани сликама вере у спасење. Милешевски сликар је на слици Белог анђела на Христовом гробу остварио толики степен лепоте уметничког дела да он у исто време побуђује дивљење, савршенство и истинску наду.
Поред тога у манастиру се налази и фреска Светог Саве за коју се сматра да је његов најреалнији приказ.
Манастир се данас налази под заштитом УНЕСКО-а као део светске културне баштине.
