Прочитај ми чланак
Москва — Блиски сарадници председника Русије Владимира Путина ужурбано разматрају мере за заштиту домаће привреде од последица могућих нових, оштријих западних санкција.
А једна од најважнијих акција у том правцу треба да буде дедоларизација економије, објављено је у Москви.
Путинов саветник за економска питања, руски академик Сергеј Глазјев, већ је предочио радикални план за борбу против иностраних санкција.
Реч је о 15 практичних мера које би требало у догледној будућности домаћу привреду да ослободе зависности од Запада.
Глазјев је осим дедоларизације предложио да се изврше битне промене у руском финансијском систему тако што би та реформа обухватила не само државни сектор привреде, већ и операције које обављају приватна предузећа и грађани.
Држава би, како наводи у свом предлогу Глазјев, требало да се припреми за предстојеће, врло вероватно, замрзавање валутних рачуна Русије у иностранству. Због тога експерт сматра да се хитно морају трансферисати средства изражена у доларима и еврима из земаља-чланица НАТО у неутралне државе.
Идеје и предлози Глазејева су, углавном, сасвим супротни залагањима либералног блока у руској влади и сада је, како наводе аналитичари у Москви, питање да ли Силуанов, ранији министар економије Герман Греф, који је сада директор „Сбербанке“, и неки њихови истомишљеници могу направити неки прихватљив контра – план.
Истовремено треба обавити и продају вредносних папира САД и других чланица НАТО, а који су сада у поседу Русије, јер би могла да уследи и блокада тих средстава. Руске државне компаније и банке требало би да добију могућност узимања кредита у рубљама, уместо досадашњих зајмова које су углавном користили из западних банака због нижих каматних стопа на међународном финансијском тржишту.
Русија је у марту и почетком овог месеца већ обавила велики трансфер својих средстава изражених у доларима и вредносним паприма америчког министарства финансија, у вредности која се мери десетинама милијарди долара, у безбедније међународне финансијске инструменте.
Финансирање домаће привреде и банака обављаће се, према плану Глазјева, уз помоћ емисије Централне банке Русије (ЦБР), док би операцију непосредног одобравања неопходних зајмова вршила московска Вњешекономбанка.
Следећа мера би се односила на ограничавање валутних позиција домаћих комерцијалних банака, у циљу онемогућавања спекулативних операција са рубљом и бекства капитала. Према подацима за први квартал, које је раније саопштио први заменик руског министра економије Андреј Клепач, из Русије је у том периоду забележен одлив капитала у вредности 65 до 70 милијарди долара, што је више него у току целе 2013.
Протекле године одлив капитала из Русије је, на основу података ЦБР, увећан у односу на 2012. годину за 15 одсто, на 62,7 милијарди долара, а владини функционери су овог месеца упозорили да ће „огромна финансијска средства наставити и до краја 2014. још више да ‘клизе’ из Русије ако се садашња неповољна кретања наставе“.
Као врло битну меру у свом програму ефикасног отпора западним економским санкцијама, Глазјев је навео и стварање стопроцентних резерви по дужничким обавезама нерезидената, што захтева и стално обучавање становништва да се окане паничног бекста из рубаљских у средства изражена у другим, углавном западним валутама.
Програм Глазјева обухвата и замрзавање валутних обавеза комерцијалних банака, с тим да се та мера примени тек након увођења нових, оштријих западних санкција.
Русија би у трговини са земљама Царинског савеза и другим „недоларским и партнерима ван ЕУ“ требало обавезно да пређе на обрачун у националним валутама, сматра Глазјев који је такав захтев стално упућивао руском руководству још од почетка протекле деценије, тврдећи да је курс на масовну доларизацију земље „економски погубан“:
Глазјев је, иначе, у писму које је раније овог месеца упутио руском министарству финансија, предложио да се његови наведени и неки други предлози за превазилажење последица западних санкција размотре на Националном финансијском савету.
Руски министар финансија, Антон Силуанов, затражио је од најближих сарадника да своје примедбе и предлоге, а поводом наведеног плана Глазјева, доставе до 23. априла, али, како наводи московски пословни дневник „Ведомости“, то за сада није учињено.
Агенција РИА Новости истиче, позивајући се на мишљење неименованих владиних функционера, да су неки предлози Глазјева, као на пример снижавање руских валутних актива у сувереним фондовима, тешко спроводиви, али у исто време указује да у склопу тих мера постоје и „сасвим разумна и прихватљива решења“.
Саговорници „Ведомости“ у Кремљу сматрају да, ипак, не треба преценити утицај Глазјева на нову економску политику руске владе. Али, они признају да се Путин у разговорима са члановима владе у неким приликама позива и на податке свог главног економског саветника
(Танјуг)
