Прочитај ми чланак
Млађан Динкић је у време док је био гувернер НБЈ издавао Националној штедионици пословни простор Завода за обрачун и плаћање, и то кршећи прописе и законе.
– За тадашњег гувернера НБЈ Млађана Динкића, наводи се да је располагао имовином ЗОП-а без ичије сагласности, док се за само изнајмљивање просторија закључује да није урађено у складу с прописима и законима – каже извор “Блица”.
Тајкуни
Иза приватних фирми које су купиле акције Националне штедионице за око седам милиона евра стоје Вук Хамовић и Војин Лазаревић
Према речима нашег извора, Тужилаштво ће ускоро покренути поступак.
– Проверава се и докапитализација Националне штедионице. Ту се такође истражује улога Динкића. Испитује се како је, након што су државна предузећа уложила капитал у Националну штедионицу 26. децембра 2001. године, већ 20. маја 2002. уследила одлука да се изда и друга емисија акција у вредности 180 милиона динара које су продаване повезаним приватним предузећима за 35 пута мању цену – каже наш извор.
Прво су издате 104 акције по цени од 3,5 милиона динара по акцији. Њих су купили ЈУМБЕС банка за 140 милиона динара, “Беопетрол” за 35 милиона динара, колико је купила и Ју гарант банка.
Пет месеци касније, како се сумња, акције су продаване приватним предузећима по цени од 100.000 динара по акцији. Највећи купци су фирме „Сквадра“, „Пима“, „Принципал експорт-импорт“, Дајнерс клуб.
Динкић: Издавање по прописима
Млађан Динкић каже да је цео посао око издавања пословног простора ЗОП-а био у складу са прописима.
– Издавање пословног простора ЗОП-а на основу конкурса, под једнаким условима за 13 банака у Србији, од којих је једна била и Национална штедионица, извршено је потпуно у складу са тадашњим савезним прописима који су регулисали рад Народне банке Југославије, коју сам водио пре 12 година – каже Динкић.
Већина уплата обављена је преко Еуроаксис банке у Москви. На тај начин су приватне фирме постале власници Националне штедионице, за чије су оснивање већину капитала дале државне фирме. Након тога је без тендера Националној штедионици дат посао исплате старе девизне штедње вредан 4,5 милијарди тадашњих немачких марака. Како се већ писало, иза приватних фирми које су купиле акције Националне штедионице за око седам милиона евра стоје Вук Хамовић и Војин Лазаревић. Ова двојица бизнисмена и трговаца струјом су 2006. године продала свој удео у Националној штедионици грчкој ЕФГ банци за 41 милион евра. То значи да су на овој трансакцији зарадили 34 милиона евра. Иначе, како је „Блиц“ раније открио, полиција је истраживала и имовину бившег лидера УРС.
Саслушаван у полицији
Млађан Динкић је саслушан у својству грађанина у полицији поводом Националне штедионице 9. октобра 2013.
– Драго ми је што је коначно дошло мојих пет минута јер сам 12 година желео да разјасним све недоумице у вези са Националном штедионицом. Исказ сам поткрепио документима које сам оставио полицији. Имам поверење у државне органе и надам се да ће се на крају скинути анатема са моје породице. Продајом Штедионице 2005. зарађено је седам пута више новца него што је икад у њу уложено. Моја савест је чиста – рекао је Динкић.
(Блиц)
