Прочитај ми чланак
Фото: З. Јовановић
Празник посвећен слому фашизма Србија годинама обележава готово у тишини. У СФРЈ се гајило велико поштовање према овом датуму, данас се више пажње поклања Првом светском рату.
РАТОВАЛИ СМО ДУЖЕ
Други светски рат у свету је завршен деветог маја, потписивањем капитулације фашистичке Немачке.
Народи Југославије, међутим, против фашизма ратовали су шест дана дуже од осталих.
– Деценијска је дилема који је заправо тачан датум завршетка рата у Србији, која је можда и делимично одговорна за нехајан однос према Деветом мају. Званичан је податак да је код нас рат завршен тек 15. маја – објашњава историчар Кољанин.
Топовски плотуни и венци једина су иконографија која прати обележавање Дана победе против фашизма у Србији.
За разлику од Русије, бивших република СССР, Израела, који громогласно прослављају тријумф над нацистичком Немачком, дан капитулације Хитлерове војске у Србији већ годинама пролази готово неприметно. Дан победе, према слову закона, слави се радно.
За разлику од данашњице, велика Југославија је гајила велико поштовање према Дану победе, а заштитни знак овог празника постале су три велике војне параде одржане у Београду 1970, 1975. и 1985. године.
Данас, међутим, Србија више пажње поклања Првом светском рату. У част сећања на потписивање примирја 1918. године, 11. новембар се и код нас обележава као државни празник и нерадни дан.
– У обележавање Дана победе требало би да се активно укључе школе, универзитети, војска, Влада… – сматра социолог Љубиша Деспотовић.
– Морамо да имамо на уму да се једино тако негује свест о историји и славној прошлости. Србија не само што нема чега да се стиди, већ има о много чему да каже и да се похвали.
Сличан став има и историчар из Института за савремену историју Милан Кољанин. Он наглашава да је млако прослављање овог датума супротно учешћу Срба у антифашистичкој борби.
– Није случајно што се обележавањем Дана Европе потискује датум који симболизује победу у Другом светском рату – каже Кољанин.
(Вечерње новости)
