Прочитај ми чланак
Хоћу да вас оженим. Девојка коју сам вам наменио може да савлада сваког женомрсца, тако је Лаза Костић хтео да приволи Теслу на женидбу.
„Ја мислим да би и мртвог оживела…“, пише песник јуна 1895. у намери да 39-годишњег Теслу ожени богатом војвођанском мираџиком. Ленки Дунђерски било је 24 године и до тада је одбила већ читаву војску просаца. Лаза Костић пише и да зна да је Тесла једном приликом рекао да, када би се женио, оженио би се само Српкињом. А он пак Ленки, ћерки свог доброг пријатеља, само и жели најбољег мужа на свету.
„Драги пријатељу, данас је од прилике трећа обљетница како смо се оно састали у Пешти и онако лијепо провели оно неколико дана. Наумио сам да прославим тај дан. Шта мислите како? Не бисте никад погодили да вам не кажем: хоћу да вас оженим! Quelle idée! Рећи ћете. Знам шта ћете рећи, знам шта ћете помислити, све знам, па ипак! Промислите се добро, све мислите на једно смислите, па ми јавите на шта сте смислили. Ако пристајете, послаћу вам одмах слику моје намјењенице и дознаћете њено име. Било како било, свакојако вјерујте да остајем навјек ваш пријатељ, Лаза Костић…“ – стоји у првом Лазином писму на ову тему упућеном Тесли.
Прећутаће велики песник и књижевник до краја да је и сам заљубљен у лепу Ленку, али да се због разлике од 30 година не усуђује да је запроси.
– Ленка Дунђерски, из угледне и богате породице земљопоседника у Бачкој, била је и образована, свирала је клавир и говорила неколико језика. Но мало је велики научник марио за властиту судбину. Одговорио је песнику да свећа не може да гори на оба краја, а његов пламен изгара за науку – каже Зора Шипош, виши кустос Градског музеја Сомбор.
Иако писма које је Тесла пријатељу слао нису сачувана, постоји оно Костићево од 4. септембра 1895. године, упућено опет из Крушедола, а на основу којег је јасан и Теслин одговор.
„Драги пријатељу, ако хоћете да вам речем по души, ја се другом одговору нисам ни надао. А кад већ говорим о души и кад се добро промислим, ваља ми признати: на вашем месту, не бих ни ја другојачије… Најкрупнији разлог за вашу женидбу био би да се не сатре семе које рађа такове детиће… Зато немојте мислити ни са каквим болом на то да сте ви задњи свога рода… Јер, напокон, ваше племе, па да је и Немањино, не би се могло лепше завршити него таквим егземпларом…“ – наводи Костић у писму које је објављено 2010. у Годишњаку Градског музеја Сомбор.
Костић и Тесла срели су се у Пешти 1892, где је великог научника посетила делегација Велике школе да би га позвала да посети Београд, а један од чланова делегације био је и велики песник.
Спријатељили су се, њихова преписка трајала је дуже од деценију.
Недуго након првог писма, на Теслину адресу стиже, у црном оквиру, посмртни лист Ленке Дунђерски на којем пише: „8. новембра, после кратког и тешког боловања, у 25. години млађаног јој века, у вечност се преселила“. Несрећна Ленка умрла је у Бечу од тифуса, три месеца пошто је Лаза проводаџисао код Тесле.
Тесла и жене
Аналитичари тврде да је Тесла идеализовао жене – у аутобиографији је најлепше редове посветио мајци Ђуки, а био је пажљив и према својим сестрама Марици Косановић, Ангелини Трбојевић и Милки Глумичић. Кејт Џонсон, супруга његовог пријатеља, дивила му се цео живот, у Теслу је била заљубљена Ен Морган, ћерка једног од најутицајнијих Американаца… До Тесле је покушала да допре и глумица Сара Бернар. Видевши га за столом у једном париском ресторану, прошла је и испустила марамицу. Тесла је подигао марамицу, поклонио се и рекао: „Госпођице, ваша марамица“, а онда се вратио за сто и наставио причу о бежичном преносу снаге. Ипак, Сара га је упознала у Њујорку коју годину касније – била је редовна на његовим предавањима…
(Блиц)
