Прочитај ми чланак
Више од 3.000 евакуисаних Обреновчана смештено је на три локације у Београду: на Београдском сајму, у ФМП-у на Чукаричкој падини и центру у Шумицама.
Срећни су што су сачували главу, али забринути јер не знају где су им мужеви, рођаци и пријатељи.
Београдски сајам
Јако нам је тешко, не знамо где су нам породице. Син стално пита где су тата, баба и деда. Тамо је страшно, Обреновац више не постоји.
Тако своју причу започиње Катарина која је јуче рано ујутру смештена у Хали 11 Београдског сајма. Она је, заједно са још 560 људи, од чега је половина деце, приморана да дане проводи на трошним душецима јер нема где – вода јој је однела све.
– Нико ништа не зна, нико нема информације о томе где су нам породице. Имамо све што нам треба, храну, одећу па чак и играчке, али јако нам је тешко јер страхујемо за најближе – каже она.
Поред ње стоји још једна уплакана мајка, Драгана, са малим дететом у рукама, која од туге једва говори.
– Све ми је остало тамо. Цела породица, не знам да ли су живи или не. Нас су довезли тракторима и аутобусима, али по њих се нико није вратио. Јако ми је тешко, једва причам. Син подноси све ово онако како мора, шта ће – прича она кроз сузе.
Иако већина ових мајки не зна шта ће радити када поплава прође, за сада кажу да им је добро у привременом смештају. Најмлађи имају све што им је потребно, али и поред тога изостаје уобичајена дечја граја, јер малишанима није до игре.
Чукаричка Падина
“Ви не знате шта је тамо! Видела сам људе како стоје на другој страни реке и одједном их више нема! Страшно”, каже Мирослава (54).
Тихи јецај деце чује се целом халом… У позадини волонтери који шетају са дезинфекционим средствима и медицинским маскама. Туга и страх за своје најмилије који су остали у Обреновцу.
– Дошли смо из најкритичнијег дела. Били смо као на пустом острву окружени водом. Само преко пута видиш друге људе како те моле за помоћ, а не можеш ни сам себи да помогнеш. Много људи је настрадало и још страдају – каже Вера Марковић (22).
Она је дошла са два мала сина без мужа.
– Породица ми је остала напољу, кућа је потопљена. Рекли су мушкарцима да сачекају, да ће доћи по њих. Остаје да чекамо, не знам шта је са њима – каже Вера Марковић.
Милица Марковић (29) из Обреновца држала је малену девојчицу док је поред ње стајао њен син, дечачић.
– Ту сам са двоје мале деце… Чамцима су нас извукли из дворишта. Рекли су да ће доћи помоћ код “Интерекса”, међутим није дошла. Вратили смо се, па смо сами ишли ка тракторима. Е ту је тек настала борба за живот! – прича она.
У том тренутку се у причу убацује њен син (7): “Једва сам ушао на трактор. Одрасли су ме гурали, нису ми дали да се попнем. Ја сам једва ушао…”, каже малишан тужног погледа.
Шумице
– За нас је ово смак света. Оно што смо доживели, гледали смо само на филму – каже Славица Ђурић која је са супругом и шесторо деце јуче смештена у Спортском центру “Шумице”.
У тренуцима када је набујала Колубара плавила њихову породичну кућу, Славица и њен супруг Саша Митровић размишљали су само како да спасу животе њихове деце. Сада је највећа брига то што су у поплави изгубили све.
– Где ћемо се вратити када дође време за то – пита се Митровић.
На лицима најмлађих једино може да се види осмех, остали немају снаге за то. Са трагедијом, која подсећа на филмску, суочио се и Светозар Зафировић.
– Чуо сам хук воде која је надирала у кућу. Убрзо су до наше куће дошли припадници жандармерије. Кроз прозор смо супруга, двоје деце и ја напустили кућу. Мајку, која је парализована, на рукама сам изнео – каже видно узнемирени Зафировић.
Истог дана када је ова породица евакуисана из Обреновца, супруга Светозара Зафировића је имала операцију. Са осам копчи на стомаку дошла је у Београд.
– Хвала људима који су нас спасли, хвала свима који су нам дали кров над главом. Важно је само да смо живи – додаје Светозар Зафировић.
Сви евакуисани стабилно
О евакуисаним Обреновчанима брину лекари и психолози Социјалне службе и велики број волонтера из Црвеног крста.
Како истиче Немања Александровић, волонтер Црвеног крста “Вождовац”, сва неопходна средства су обезбеђена. Сви евакуисани људи су здравствено стабилни, а једини проблем су ваши.
(Блиц)
