Можемо ми да уђемо у Европску унију, али српски народ не може без Руса и Русије. Колика је повезаност српског и руског народа најбоље се види у невољи. Неколико десетина руских добровољаца упутило се у Обреновац. У једном од чамаца, двојица Руса, потпомогнути са “Четницима“, успели су да евакуишу угрожене.
Руски спасиоци по доласку на нишки аеродром „Константин Велики“
Док се чамац приближавао “пристаништу“ један од Руса је упао у воду. “Заронио“ је на месту на коме је вода дубока пет-шест метара! Присутну су се заледили, али ипак, присебношћу, руски добровољац успео је да се ухвати за чамац, уђе у њега и после неколико секунди, као да се ништа није десило.
Дивљење и поштовање према храбрим руским добровљцима није крио ни премијер Вучић, ни министи из Владе Србије. Кршни руски добровољци били су на бранику “одбране Обреновца“. Храбро, без бојазни за властити живот…
Дивљење је реч којом Обреновчани говоре када им се спомену Руси. Да не будемо грешни према осталима јер и они заслужују огромну захвалност – у тим тренуцима, док су угрожени пешачили до аутобуса који је био на излазу из Обреновца, помагали су словеначки спасиоци, са неколико чамаца. Помоћ је стигла из свих земаља окружења – Црне Горе, Мађарске, Хрватске, БиХ, Румуније, Македоније…
Беба у води!
У чамцу десетак угрожених. Очевици препричавају хорор сцену. Док се чамац приближавао жељеној дестинацији, пловило је ударило у непознати објекат који је био под водом. Мајка која је држала бебу од неколико месеци, од ударца ју је испустила у воду! Најпре шок, тајац… А онда – мајка у очају, врисак… Храбри спасиоци одмах су ускочили у воду. И прича са срећним крајем – беба је спасена!
Сећање на 1981. и 1999.
Они средње и старије генерације сећају се поплаве у Обреновцу 1981. године. Очевици кажу да је било страшно, али ни налик овом потопу, који је толико уништило ову београдску општину да речи једног од спасиоца који је пред камерама узвикнуо “Људи, Обреновац више не постоји!“ најбоље говоре о безнађу и очају. Већини Обреновчана је у лошем сећању НАТО бомбардовање Србије пролећа 1999. године, али је неподељени утисак, иако је на подручје ове општине пало највише НАТО бомби “Милосрдног анђела“, да је то било “ништа“ према овој катастрофи.
Теорије завере
Где су кризне ситуације, ту су и гласине и теорије завере. Од броја погинулих, са којима се спекулише, до “очевидаца“ који су видели много мртвих, заробљених у аутомобилима, зградама, до теорија да је Обреновац жртвован зарад виших интереса (одбране термоелектране “Никола Тесла“)… Шта је истина, шта није, колико и да ли ће Обреновац моћи да се опорави, питање је које лебди у ваздуху. Било, не поновило се!
(Вести)







