Прочитај ми чланак
Није искључено ни да ће се неко досетити „генијалног“ решења да је за обнову нашег сточног фонда, десеткованог поплавама, најбоље да дозволимо употребу генетички модификоване сојине сачме за исхрану животиња, пошто је јефтинија.
Овонедељна изјава Данила Голубовића (види на дну стране), државног секретара у Министарству пољопривреде и заштите животне средине, нам јасно говори да нова/стара Влада РС није одустала од наопаке намере да промени постојећи Закон о генетички модификованим организмима (Службени гласник РС, број 41/2009). То је било јасно још током изборне кампање, пошто ниједна од политичких странака у владајућем режиму није ни реч рекла о овој теми. Једино су Двери јасно и недвосмислено изнеле свој став.
Опет се као главни разлог наводи да постојећи Закон није безбедан и не штити на довољан начин наше становништво. Закон дефинитивно има мањкавости, пошто би морао да буде знатно рестриктивнији, али главни проблем је што га наше власти не примењују, па зато имамо илегалне засаде. Немамо података о томе, како су се и да ли су се уопште завршили поступци против бројних прекршилаца, који су уносили генетички модификовано семе у Србију и бавили се узгојем забрањених биљних култура. Министарство унутрашњих послова и безбедносне службе се већ годинама не оглашавају о томе каква су им сазнања о криминалним активностима везаним за непоштовање постојећег Закона, као ни ко је од наших стручњака, запослених у државној служби и функционера интересно повезан са биотехнолошким компанијама и страним владама, које нам агресивно намећу ту вишеструко доказано штетну технологију. Тужилаштво се уопште није изјаснило о нашој кривичној пријави против бившег министра пољопривреде др Драгана Гламочића, кога више не штити имунитет.
Голубовић наводи и да ће Влада РС о изменама Закона одлучивати у сарадњи са стручном јавношћу у земљи. Питамо, зашто не би била укључена и међународна стручна јавност? Да ли ће простор у тој расправи добити и стручњаци који износе аргументацију против генетички модификованих организама? Ова изјава даје јасан сигнал да Влада РС у широком луку заобилази најширу јавност, нас грађане, који изгледа немамо право да одлучујемо о сопственој судбини, ни да кажемо своје мишљење.
Било би јако опасно да се о тако важном питању, које у великој мери одређује којим путем ће наша земља кренути, брзоплето одлучује у изузетно драматичној ситуацији и далеко од очију јавности. Није искључено ни да ће се неко досетити „генијалног“ решења да је за обнову нашег сточног фонда, десеткованог поплавама, најбоље да дозволимо употребу генетички модификоване сојине сачме за исхрану животиња, пошто је јефтинија.
Како год они одлучили, ми настављамо ускоро нашу кампању За Србију, земљу без ГМО, уз интернационализацију овог питања. Док помажемо суграђанима, угроженим од поплава, колико смо у могућности, наш тим за одбрану Србије од ГМО прати потезе Владе, који могу бити посебно рискантни уз најављену помоћ у житу из САД.
Информативна служба Покрета Двери
Голубовић: У Србији храна неће садржати ГМО
Србија неће увозити нити производити генетски модификовано семе за пољопривредне и прехрамбене производе и српска влада је на путу да то обезбеди у оквиру преговора о уласку земље у Светску трговинску организацију, као и усаглашавањем прописа за законима ЕУ. То је 16. маја у Бриселу, после завршетка скрининга за поглавље пољопривреде и руралног развоја, саопштио шеф српског тима и државни секретар у Министарству пољопривреде Данило Голубовић, уз напомену да је то нужно јер садашњи српски закон о томе није довољно јасан. Он је додао и да српска влада припрема измене закона о безбедности хране и приближава га законодавству ЕУ. Српски државни секретар је нагласио да је у склопу завршетка преговора о уласку Србије у Светску трговинску организацију један од услова усаглашавање закона о генетски модификованим организмима. „Оно што је сигурно“, подвукао је Голубовић, „јесте да Србија неће увозити, нити узгајати семе које је генетски модификовано, а о осталим деловима измене закона ће нова Влада Србије одлучивати у сарадњи са стручном јавношћу у земљи“. „Садашњи закон није безбедан, нити јасан, конкретан и не штити на довољан начин наше становништво и наша је жеља да измене закона буду такве да закон буде јасан, примењив и да правила игре буду у потпуности призната“, рекао је српски државни секретар.
Како је раније речено ЕурАктиву у Делегацији ЕУ у Србији, Србија би, усвајањем европских прописа у домену ГМО, испунила услов за приступање ЕУ и Светској трговинској организацији, истовремено обезбеђујући добру заштиту за потрошаче и животну средину. Прописи у ЕУ, како је тада објашњено, гарантују да ГМО не може бити пуштен на тржиште уколико није прошао темељну процену ризика Европске агенције за безбедност хране и експертских тела земаља чланица и добио дозволу. Поред тога, потребно је да фирма која има дозволу спроводи стриктан надзор могућих нежељених ефеката ГМО на животну средину, при чему ЕФСА редовно контролише тај надзор. Земље чланице могу да се позову на безбедносну клаузулу и забране чак и оне културе које су прошле процену на нивоу ЕУ уколико сматрају да представљају ризик за животну средину или здравље. Земље чланице то и чине, с тим што ЕФСА редовно даје негативна мишљења о заснованости тих образложења. (ЕурАктив)
