Републиканци у Сенату предложили документ којим се и од Београда тражи да се дистанцира од Москве. Сарадња са земљама изван Алијансе као брана од „агресије Кремља“.
Због свог неутралног става око Русије и украјинске кризе, Србија би ускоро могла да се нађе пред недвосмисленим захтевом Вашингтона – да уђе у НАТО!
– Украјинска криза дала је нови живот НАТО.
Доскора је изгледало да се више неће ширити, а сада се у Конгресу јавља огроман притисак да се Алијанса прошири уручењем позива за чланство Црној Гори.
Тиме се показује не само да је НАТО виталан и спреман да прими нове чланице, већ се сужава и руски утицај у Европи.
То тражи група од 26 републиканаца у америчком Сенату, предвођена тврдим конзервативцем Бобом Коркером. Уколико иницијатива под називом „Акт о спречавању руске агресије 2014“, прође све законске процедуре и парафира је шеф Беле куће Барак Обама – то ће означити агресивнију дипломатију „Ујка Сема“ према Београду и европским државама које су изван НАТО.
У овом документу се од Обаме тражи да се, због догађаја у Украјини, Вашингтон хитно пробуди и спроведе заокрет у политици према централној и источној Европи, да ојача санкције према Москви како би се она одвратила од „даље агресије“ и оснажи сарадњу НАТО са многим земљама, укључујући Србију, која би у догледно време постала члан Алијансе.
Да ће јачати притисци на Београд како би променио неутралан став према Русији и Украјини, очекује и вицепремијер и шеф дипломатије Ивица Дачић:
– Ипак, не очекујем велике заокрете у политици Вашингтона према Србији, који поштује наше позиције војне неутралности – каже Дачић за „Новости“.
И наш некадашњи амбасадор у САД Иван Вујачић акт који су предложили републиканаца види као иницијативу за унутрашње политичке потребе, јер на јесен следе избори за оба дома америчког Конгреса:
– Амерички стил вођења спољне политике ме мења се дневно. Иначе, Вашингтон је већ дуже заокупљен неким другим спољнополитичким проблемима, и Балкан и Србија, осим Косова, нису толико у њиховом фокусу.
Ипак, аналитичари америчке спољне политике упозоравају да документ републиканаца представља још једну врсту притиска на ЕУ да заузме чвршћи став према Русији и оправдање за јачање НАТО у источној и централној Европи, посебно у Пољској, балтичким земљама, али и државама које нису у чланству – Грузији, Молдавији, Србији, Црној Гори, БиХ, Азербејџану.
Акт који предлажу републиканци у процедури је од 1. маја и пре него што се нађе на Обамином столу, треба да прође низ корака у Представничком дому и Сенату. Чак и да прође све ове степенице, председник САД има право да на њега стави вето.
ЗАХТЕВИ
1. Појачити војну сарадњу са низом европских земаља које нису чланице НАТО, укључујући Србију, Црну Гору, БиХ, Македонију, Косово
2.САД и НАТО да пруже сву помоћ овим државама
3.Увести драконске санкције против Русије (попут оних које су већ примењене на Иран, Сирију и Судан)
4. Проширити листу руских званичника и фирми којима ће бити забрањена путовања и замрзнути рачуни (Путин, Медведев и сви министри, Збербанка, ВТБ банка, „Гаспром“…)
5. На листу укључити и сва лица која на било који начин сарађују са Русима око „Јужног тока“ из држава чланица ЕУ, али и из Србије
(Вечерње новости)








