Прочитај ми чланак
Карикатура Горан Дивац
„Позив Демократске странке Србије на бојкот косовских избора наишао је на већинску подршку Срба и излазност Срба од 23% на изборима на Косову и Метохији показала је да они не прихватају Косово као своју државу, већ да желе да живе у оквиру Републике Србије. Крајње је време да ту поруку схвати власт и промени политику према Косову и Метохији и Србима који тамо живе“, рекао је Слободан Лаловић на редовној конференцији ДСС за медије.
Говорећи о Закону о раду, бивши министар рада оценио је да се предложеним изменама умањују права и примања радника. На овај начин се озбиљно ремети равнотежа у односу између радника и послодаваца што води стварању услова за развој и ширење конфликата између ове две социјалне групе.
„Доћи ће до озбиљних конфликата, који ће у приличној мери бити неконтролисани, јер синдикати који постоје нису ни довољно квалитетни ни способни да организовано делују и онда ће доћи до неочекиваних инцидената“, казао је Лаловић.
Основна оцена предложених измена Закона о раду јесте да се систем радних односа мења на штету радника и то тако што се за циљ имају умањења права и умањења примања радника. На овај начин се озбиљно ремети равнотежа у односу између радника и послодаваца што води стварању услова за развој и ширење конфликата између ове две социјалне групе. На дуже стазе, то не може бити ни у интересу послодаваца. Поред тога, има се утисак да је ово заправо први корак у разградњи система радних односа и успостављања правила у којима нема правила.
1) Изменама члана 33. Закона је на штету радника извршено релативизовање садржаја Уговора о раду. Наиме, предложено је да се мерила за утврђивање основне зараде, накнаде зараде, увећање зараде и друга примања запослених као и рокови за исплату зарада више не морају утврђивати Уговором о раду већ могу и Правилником о раду или другим актом послодавца. То значи да у пракси ова питања и неће бити уређивана Уговором о раду већ једностраним актом послодавца. Несумњиво је да ће то довести до умањивања личних примања радника.
2) Предлогом измена члана 56. Закона скраћен је рок са 7 на 2 дана у коме је послодавац дужан да обавести запослене о распореду и променама радног времена.
3) Предлогом допуна члана 50. Закона је предвиђено да се радним временом не сматра време у коме је запослени приправан да се одазове на позив послодавца да обавља послове ако се укаже таква потреба. Другим речима ствара се основ да приправност не буде плаћена.
4) Допуном члана 73. Закона је утврђено да се први део годишњег одмора користи у трајању од најмање 2 радне недеље, а не 3 како је до сада био случај. Пошто су стручне анализе показале да је период од 3 недеље оптималан за психичко–физички опоравак радника, овим решењем се очигледно угрожава могућност тог опоравка.
5) Изменама чланова 101. и 102. Закона створени су услови да се послодавац „ослободи“ особа са инвалидитетом тако што ће их прогласити вишком. Тиме су угрожена права значајног броја запослених којима или прети настанак инвалидности или су већ особе са инвалидитетом.
6) Предложеним изменама члана 104. Закона су створени услови да више мушкарци и жене немају једнаку зараду за рад једнаке вредности. Другим речима, ствара се правни основ за дискриминацију жена.
7) Предложеним изменама члана 105. Закона кроз промењен начин дефинисања зараде створени су услови да се зараде запосленом умање и то на начин што се дефинише да се зарада више не састоји од зараде за обављени рад и време проведено на раду као ни зараде по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца.
8) Предложеним изменама члана 108. Закона укида се увећање зараде по основу сменског рада.
9) Предложеним изменама члана 112. Закона створени су услови да се минимална цена рада утврђује на начин који је неповољан за раднике зато што се као елеменат за њено утврђивање више не узимају трошкови живота као ни стопа незапослености.
10) Изменама члана 118. тачка 1. Закона, више се Законом не утврђује висина трошкова превоза радника за долазак и одлазак са рада већ се то препушта послодавцу. Није јасно зашто је овде вршена интервенција када је нормално да тај трошак буде у висини цене карте у јавном саобраћају.
11) Предоженим изменама члана 158. Закона је битно смањен износ отпремнине за радника проглашеног вишком. Ако се сматрало да је садашњи износ отпремнине превисок могло се наћи решење по коме ће давање отказа по овом основу бити скупље за послодавца од онога што се сада предлаже. Решење се могло тражити у том правцу да се утврди један фиксни део отпремнине који би важио за све раднике (нпр. 4 или 5 просечних зарада у Реублици) и додатак који би имао везе са дужином рада код послодавца који исказује вишак.
12) Предложеним изменама чланова 257. до 261. укида се могућност проширеног дејства Колективног уговора чиме се стварају услови да послодавци који нису чланови послодавачког удружења које је закључило Колективни уговор не примењују одредбе Колективног уговора што значи да ће запослени код тих послодаваца имати мања права од права утврђених Колективним уговором. Истовремено тиме се стварају и услови за нелојалну конкуренцију између самих послодаваца. Наиме, послодавци које не обавезује Колективни уговор ће утврђивањем мањих примања радника бити нелојална конкуренција оним послодавцима који примењују Колективни уговор.
13) Збуњују предложене измене чланова 244. и 245. Закона у којима се поред удружења послодаваца помиње и Привредна комора Србије као могући учесник у закључивању Колективног уговора. Није јасно ко ће и како одредити да ли ће удружења послодаваца или Привредна комора бити потписник Колективног уговора.
