Прочитај ми чланак
У Србији има превише сумњивих диплома, али носиоци ових диплома седе у свим политичким странкама које су, иначе, извор криминала и корупције.
Велики део данашњих другосрбијанских букача против медијске цензуре ћутао је када су цензуру трпели припадници националне политичке опције. Нико се није огласио када је Криминалистичка полиција упадала у једини опозициони радио „Снага народа” и у просторије политичког покрета Двери, или када су у Полицији саслушавани лидери Двери, управо због протеста испред РТС-а против медијске цензуре. Када су западне амбасаде дозволиле и прећутале завођење потпуног медијског мрака од стране режима по питању издаје Косова и Метохије, ОЕБС, Пешчаник и Весна Пешић ћутали су. Ко их је сада активирао? Није медијска цензура почела обарањем сајта Печаника, она траје годинама уназад.
Исто се односи и на плагијате докторских радова. Није то изум Небојше Стефановића, нити је он први то учинио. Где су поменути научници били годинама уназад да укажу на проблем купљених диплома великог броја актуелних политичара у свим странкама, који никада не би дошли на власт или прошли на конкурсима за директоре јавних предузећа да нису купили дипломе?
Зашто афера Индекс никада није до краја судски процесуирана и прети јој застарелост поступка? Ко чува више десетина оптужених професора који и даље раде на својим местима, док судови ћуте? Шта ако се испостави да су купци диплома и плагијатори докторских радова из различитих странака и да је ово одлика већег дела политичке елите без обзира на страначку припадност?
Покрет Двери и даље тврди: у Србији има медијске цензуре, али је она највећа управо према националним опозиционим политичким опцијама, а не према западним медијским агентурама. Донедавно, управо сви ти медији највише су славили и хвалили Вучића за издају КиМ и беспоговорно хрљење у ЕУ по сваку националну цену. Такође тврдимо: У Србији има превише сумњивих диплома, али носиоци ових диплома седе у свим политичким странкама које су, иначе, извор криминала и корупције. Двери су на то упозоравале још пре 3 године у свом програмском акту, а ни данас се не боје да укажу на суштину: извор свих наших проблема је страначко-паразитски систем и колонијална управа која води државу у интересу западних центара моћи. Поједини министри, уредници медија, директори разних агенција, предузећа и установа, постављени су функције као део Уједињених монопола Србије: братства купљених диплома, страних интереса и партијског запошљавања које представља канцер овога друштва. О томе вам ништа неће рећи ни ОЕБС, ни Пешчаник ни Весна Пешић.
