Прочитај ми чланак
У Београду је одржан тродневни међународни научни скуп „Срби и Први светски рат“ који су организовале Академије наука уметности Републике Српске и Србије у сарадњи са Матицом српском.
На овом скупу је учествовало 60 историчара и стручњака за Први светски рат, а од којих 18 из иностранства с циљем да научно осветле дешавања у Првом светском рату у контексту покушаја ревизије историје. Они су са овог скупа послали свету веома јасну поруку да Србија никако није одговорна за почетак Првог светског рата, а поред њих је говорио патријарх Иринеј, као председници Србије и Републике Српске, те остали учесници.
Данас, у време ревизије историје Првог светског рата, отворено је једно ново бојно поље на којем се ратује речима, чињеницама, а ревизионисти историје из многих земаља, као и из земаља на Балкану, покушавају на све начине да представе догађаје из Првог светског рата у потпуно другом светлу, односно бацајући кривицу на Србе.
У том контексту, на научном скупу председник Николић је истакао да до помирења неће доћи негирањем кривице и да је Србија данас баш као и некада на раскршћу светских интереса:
„Нико заиста озбиљан не оптужује Србију као узрочника великог рата. Србија у тај рат није ушла да би освојила нове територије, нова рудна богатства и економску добит. Србија је ушла у рат да би опстала. Нама остаје да се боримо речима и делима у настојању да не дозволимо да се ревидирају историјске чињенице јер на то немамо право. Ако прихватимо да неистина овлада да би нама можда било сутра боље, како да станемо у исту раван са крвљу наших предака која је део српске земље. Да ли ћемо онда бити једнако криви, као они који су убијали наше претке, а ту кривицу узимали као правду, а ми то прихватили.
Тврдим да су ћутање и равнодушност једнако саучешће у кривици као и њено прихватање. Да ли смо у том случају достојни потомци оних које су ценили и поштовали највећи умови света. Помирење међу народима би требало да се оствари, али до њега неће доћи пласирањем лажи уместо истине и тражења кривца међу кажњенима. Некада се суочавамо са временима у којима смо немоћни пред неправдом. Док год једно столеће предаје другом традиције, споменике и камење неће бити могуће нешто ново да се сагради.”
Патријарх српски Иринеј, поручио је да је рат велико зло без озбира од кога долази и да хришћани треба да буду они који шире мир. Патријарх је истакао и да је молитва целог српског народа да се рат у нашем времену не дешава и да је веома важно знати истину и имати чињенице које је осликавају.
О различитим погледима и схватањима на дешавања из Првог Светског рата указао је и председник Републике Српске:
„Видећете поводом овог догађаја две различите прославе. Једна је у Сарајеву која покушава да наметне једну генезу или један след логичних догађаја, по њима, о томе да кад је Гаврило Принцип пуцао, малтене поробио све нас који смо се борили у Отаџбинском рату од деведесетих госина. Та монструозност сплетке која се покушава наметнути говори о политичким и другим мотивима организовања и обележавања стогодишњице.”
Председник Академије наука и Уметности Републике Српске Рајко Кузмановић је такође указао на ревизију историје и следа догађаја:
„Ми не знамо како ће се одржати тај скуп и које ће резултате он дати, али смо сигурни да ће бити и оних који ће покушати да кривотворе ствари које су сасвим истините и познате.”
Председник Српске академије наука и уметности Никола Хајдин је истакао да су се појавили покушаји да се одговорност и кривица за Први светски рат припишу Русији и Србији, заборављајући да је Србија била присиљена да уђе у рат и да је ослобођење и уједињење Словенаца, Хрвата и Срба остварила по цену огромних жртава. Рекао је и то да је „Најтежи задатак данас, који је Србија платила био губитак тешко стечене независности и брисања са политичке карте Европе као независне државе.“
Он је истакао да је обежавање 100 година од почетка Првог светског рата прилика да се окупе познаваоци овог догађаја имајући у виду да су околности после Хладног рата навеле многе да преиспитају узроке, последице и одговорност за тај рат.
