Да ли постоји јасан екуменизам у СПЦ и колико су утицајни модернисти и чему воде богословске новотарије у Српској Православној Цркви.

Православна црква се не рекламира, она се не нуди, она не намеће веру, јер она у себи носи Дух Свети.

Да, веровали ви или не, али православна црква се за разлику од секти и јереси, укључујући ту и Римокатоличку и протестантску цркву, не рекламира се, не оглашава се, не ствара пропагандне активности да би привукла вернике. Они, верујући људи, сви долазе у православну Цркву и одлазе по својој слободној вољи.

Православна црква има мисонаре, који проносе Реч Божију незнабошцима али то је јако далеко од верских мисија и мисионара других хришћанских цркава. У православном мисионарству нема активног убедјивања, силом или милом као што су то радили католици и протестанти, нити има агресивног убедјивања и манипулације као што то раде Мормони, Јеховини сведоци, Пентакосталци, где се људи заводе страхом или бајкама. Православно мисионарство само тихо саопштава и објашњава онима који желе да чују и који питају. И многи чују духовни позив и прилазе слободном вољом. Православље је вера слободне воље а не испирања мозга, јер православље има Свети Дух присутан у својим делима, и Он привлачи људе ка православној вери.

Православна црква нема потребу ни за чим, њој је потребан само мир и људи ће јој прићи јер осећају благодат Светог Духа. Зато СПЦ не треба екуменизам, јер је он у супротности са оним што је Црква Христова. Света Православна Црква је за хришћане и оне које Свети Дух покрене да у њу уђу, није за јеретике, незнабошће, псеудохришћане, све док они кроз своју савест и кајање не додју до покајања које ће их испунити истином Светог Духа.

Зато је екуменизам у СПЦ и осталим православним црквама дело и завера лукавог.

Екуменизам у СПЦ је духовна завера неверујућих епископа и свештеника

Да, добро смо се разумели, екуменизам у СПЦ је сплетка коју противници једине истините цркве плету око ње, како би завели епископе, свештенике, монахе и верни народ. Јер, ко има духовну истину у себи и код себе, не треба да је прилагодјава другим „истинама“ да би се могли „разумети“, већ мора да чува духовну истину до које ће заблудели умови и срца неверујућих сами доћи.

Не сме мешати духовну истину са полуистинама и лажи, јер онда све постаје лаж и обмана, полуистина. Јер само та Духовна Истина коју Свети Дух носи лечи душе и срца људи, њих не лечи екуменистичка теологија, модерно богословље и фини манири пуни људскости и романтичног хуманизма јединственог света. Не могу бити уједињени врлина и грех, светло и тама. Не може бити уједињена Света Православна Црква са црквама које венчавају хомосексуалце, које се баве спиритизмом, које не признају Пресвету Богородицу и све Свете, који се не осврћу на Свето Предање.

А модернисти у СПЦ који уводе новотарије у Српску Православну цркву и православну цркву уопште, мисле да је то могуће, па раде то из прелести у коју су упали, или то раде по задатку, као што то раде свештеници који су у тајним друштвима или раде за обавештајне службе. Они, екуменисти, верују у глобалне друштвене пројекте, људско поимање љубави, уместо да се држе небеске љубави Оца нашег на небесима. Они верују у утопијски хуманизам, у флоскуле о хришћанској љубави према свим људима, о сарадњи, о глобалном селу где смо сви пријатељи, и тиме прљају једину Истину и чисту веру која живи и сија, која спашава људе.

Екуменисти у СПЦ верују у дипломатију и снагу људских идеја хуманизма и земаљска братске љубави, они не разумеју речи самог Господа Исуса Христа да ко хоће да иде за њим да остави и оца свога и матер своју и брата својега. Да, ако нам је Христ циљ, онда Њему идемо уским путем који нам је показао, не спашавамо оне који су већ изгубљени, јер ће они и нас повући у погибао слатким речима и обманама. Велики православни светитељи и монаси су то одавно видели и разумели, како дјаво узима људско обличје и андјеоски израз, да би људе који нису трезвени обмануо, да би погубио душе које се не држе небеских Заповести Јевандјеља него слушају људску пролазну мудрост и политику.

Али модернисти и екуменисти у СПЦ савременим језиком „политички коректно“ кажу: „И они су људи, и они заслужују љубав нашу и благост, разумевање и толеранцију. И они ће постати као ми само ако им будемо говорили разумљивим језиком. Друга су времена, морамо да модернизујемо комуникацију цркве са свим људима.“

О безумни екуменисти и реформатори!

Болест се не лечи другом болешћу, нити здрав лечи болесног тиме што ће и сам постати болестан. Здрав својим здрављем, својом чистотом и силом Светог Духа лечи болесног, када болесник то затражи. Православној Цркви не требају пуне цркве и празни обреди у којима учествују празне душе, већ њој требају верници који носе живу веру у себи, мало стадо које чува благодат Светог Духа.

И зато, да Света Православна Црква и црквени људи ниједну реч никада више не прозборе за сва времена, осим на Светој литургији, народ ће ићи ка Цркви и улазити у Свету Православну цркву јер Дух Свети у њој борави, он их тајно призива и чисти душе њихове. Зато Православна Црква не мора да се мења ни за длаку, ни да се прилагодјава, ни да говори тудјим језицима, ни да објашњава, ни да тумачи, ни да прати моду, јер све уместо људи и свештеника ради Дух Свети, који зрачи кроз иконе, силази медју људе на литургији, испуњава и надахнује велике православне говорнике и пророке да говоре и беседе, да исповедају једину истиниту веру и да тим речима дотичу срца неверних.

Али, људи греше, свештеници греше, па иако имају и написано и протумачено они мудрују и баве се овоземаљским стварима на погрешан начин. Тако и екуменисти у СПЦ верују да је уједињење са великим хришћанским сектама пут да се одбрани хришћанство од агресивног налета социјалиста, либерала, атеиста, јеретика и пагана. Верују у политичку и друштвену моћ папе и броја хришћана а не верују у Господа Бога који је рекао да ће Он бранити своје племе мало.

Верују српски екуменисти и свештеници модернисти у сјај велике цркве, у масовне обреде, у друштвену силу окупљања верујућих. Радују се великим и скупим црквама, сјају злата и одора, сусретању са моћним политичарима и војсководјама, мили им се снага тајних друштава и ексклуизивност, сјај овога света их опчињава, а монахе и они који траже чистоту вере одбацују као фанатике и зилоте. Али, драги моји реформисти и екуменисти, све то што ви сањате и тражите је ништа. То је све ништа. У Божијим очима сте ви пламичак свеће која се гаси и одлази у мрак. Паклени мрак.

Да, екуменизам је неверје и како Свети Јустин Поповић каже „свејерес“. А многи из незнања или из прелести трче у реформе и модернизацију СПЦ не разумевајући Реч Божију, да се светло не меша са тамом, да Цркви није потребан промена.

Глобални свет екуменизма и Антихриста

Екуменисти у СПЦ и модерни богослови новотарци знају да су кроз предања и пророке дата упозорења о крају времена, о Антихристу који хоће да уједини хришћански свет у једну религију, у једно царство, да као цар на земљи влада свим народима. Знају за те речи и не верују да су истините, већ хрле да нас, верни народ, тамо и убаце, заносећи се великим верским и друштвеним пројектима лажног помирења и стварања новог Вавилона.

Модерни богослови новотарци не чују мудре речи упозорења ава и стараца Свете Горе да не воде народ и цркву у свејерес, да не уводе новотарије и реформе у обреде који су вековима трајали непромењени и спашавали верујући народ, али не вреди. Пуни су наши модерни богослови гордости, књишког знања и умовања, али нису пуни знања Светог Духа и познања истине, него на полустинама и лукавим конструкцијама нечастивог мењају литургије, календаре, обреде, тумачења канона и догми, све лаконски говорећи важна је само молитва и оно племенито што човек носи у души, форма није тако важна. Па ако није форма служби и Светих тајни важна, онда ништа није важно, онда сваки добродушни јеретик и безбожник има исте шансе да уђе у рај као и ревносни хришћанин, луде ли логике безумних глава.

А имају наши екуменисти у СПЦ и новотарци и написане речи светитеља српских, Светог Николаја и Светог Јустина, светаца Божијих, да се не дотичемо свејереси, да не улазимо у екуменски дијалог, да не идемо на заједничке молитве са неправославнима, јер како први псалам Давидов каже „Не иди на већа безбожничка“, али је све то џаба, јер они мисле да је светитељ Божији превазиђен, да је живео у нека друга времена, да је светитељева истина другачија од садашње, да можда светитељ иако је био свет и прозорљив, можда није добро разумео богословске теме, већ да он, модерни богослов и епископ екумениста сада боље разуме свет од светих.

И уместо да епископи екуменисти и богослови новотарци молитвом спашавају свет, да слушају оне који тихују и благодат примају, они мрсе и мудрују о псеудо богословским и политичким темама у којима нема Светог Духа, нема благодати, нема спаса. Ту лежи сама пропаст, што се види по безакоњима која се увећавају. Тамо где је човек исправан, где свештеник шири благодат, тамо тама одступа, тамо се верујући окупљају и вера умножава а без икакве модерне догматике, екуменских заједничких молитви, медју црквених сабрања и интер конфесионалних приближавања.

Екуменисти у СПЦ, богослови новотарци у Српској Православној Цркви, дођите себи, маните се ћорава посла, јер ко са Ђаволом тикве сади о главу му се разбијају!

Ш.В.

Библија – Јевандјеље по Матеји, глава 13.

И онај дан изишавши Исус из куће сеђаше крај мора.
2 И сабраше се око Њега људи многи, тако да мора ући у лађу и сести; а народ сав стајаше по брегу.
3 И Он им казива много у причама говорећи: Гле, изиђе сејач да сеје.
4 И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их;
5 А друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше; јер не беше у дубину земље.
6 И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше.
7 А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их.
8 А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шездесет, а једно по тридесет.
9 Ко има уши да чује нека чује.

(Башта Балкана)

Ознаке: јеретици, екуменизам, екуменисти, Епископи, православна поука, СПЦ