Њујорк — Русија поново успоставља доминацију у источној Европи, али за разлику од војске СССР, сада се користи огромно улагање у економије тих држава, пише Блумберг.

Скоро све источноевропске земље су одмах после слома Совјетског савеза, пре четврт века, похрлиле да уђу у ЕУ и НАТО, али сада неке од њих, притиснуте тешком привредном кризом, радо позајмљују новац од Русије која је у том региону последњих година остварила прави економски десанат.

Западни аналитичари истичу, признајући ту чињеницу, да је то логично када се има у виду да Москва располаже новцем којим је у стању да купи безмало све што пожели.

Блумберг у свом специјалном издању Бизнисвик констатује да због такве, нове, економске реалности, водећи политичари из Мађарске, Словачке и Чешке, се отворено противе увођењу оштријих санкција ЕУ протрив Русије, упркос сталним претњама неких моћних чланица Уније да ће се Москва, због украјинске кризе, суочити са врло јаким и непријатним ембаргом.

Бугарска је, додуше, пристала да замрзне радове на гасоводу „Јужни ток“, али Аустрија је истовремено потписала, приликом недавне посете руског председника Владимира Путина Бечу, уговор по коме се обавезује да учествује у реализацији тог пројекта који снажно подржава и њен сусед – Мађарска, констатује америчка агенција. Она напомиње да је Москва „купила“ лојалност Будимпеште и новим кредитом за градњу два атомска реактора, вредним око десет милијарди долара, а одобреним са роком повраћаја од 30 година и по каматној стопи нижој од тржишних.

Када буде завршен „Јужни ток“ утицај Русије на источноевропске економије, а то је тржиште са око 140 милиона људи, додатно ће се повећати и тешко је поверовати да ће лидери поменутих земаља пропустити прилику да на дужи рок осигурају сопствену енергетску будућност, тврди Отилија Данд експерт компаније „Тенео интелиџенс“.

Данд, која је консултант за политичке ризике, сматра да ће политичари Мађарске, Словачке, Чешке и неких других земаља тог региона учинити све што је потребно да „националне интересе ставе испред интереса ЕУ“, а такву ситуацију Русија користи за спровођење политике у стилу „завади па владај“. У остварење те стратегије „упрегнуте“ су и велике московске банке, наводи се даље у анализи Блумберга.

Америчка агенција као добар пример за такву политику Москве наводи и скорашњу одлуку највеће руиске комерцијалне банке „Сбербанке“ да хрватској компанији „Агрокор“ одобри кредит од 820 милиона долара и тиме јој омогући преузмање познате словеначке трговачке марке „Меркатор“. Захваљујући томе на Балкану ће се појавити нови регионални лидер у малопродаји.

Овај излет у аграрни сектор ипак не значи да Русија и даље неће највећу пажњу посветити улагањима у енергетику источне Европе, наводи даље Блумберг и подсећа да је Москва почетком ове године најавила и улагање у вредности од 1,2 милијарде долара у словачку енергетску компанију коју ће највероватније морати да прода садашњи власник италијснки „Енел“.

Главни извршни директор „Енела“ Франческо Стараче саопштио је да његова компанија разматра продају својих подружница у Словачкој, јер је то најбржи пут да прикупи свеж капитал и реши текућу неликвидност. Словачка је, иначе, заинтересована да са руским капитлом доврши још у совјетско време пројектовну атомску електрану „Моћовце“, пише штампа у Братислави.

„Паре решавају све“, кратко је објаснио узроке садашње економске експанзије Русије у Словачкој и неким другим источноевропским земљама Стараче, док главни економист лондонске „Стандард банк плц“ Тимоти Еш констатује да је економска и геполитичка експанзија Москве у земљама некадашњим сателитима бившег Совјетског савеза до сада била успешна.

Директор Њујоршког универзитета у Прагу Јиржи Пеха, који је раније био и саветник покојног председника Чешке Вацлава Хавела, упозорава да три малене прибалтичке републике – Естонија, Летонија, и Литавианија, а такође и Пољска, отворено зазиру од продора руског капитала и заговарају оштрији курс ЕУ према Русији због украјинске кризе.

Пеха каже да његова и неке друге источноевропске земље, које се залажу за чвршће економске везе са Москвом, у суштини спроводе „опортунистичку политику према Русији у време украјинске кризе“.

Са таквом оценом сагласна је и Оталија Данд. Она напомиње да у пракси Москва то користи тако што „инвестира милијарде долара у неке од мањих чланица ЕУ и тиме купује њихову лојалност. То је апсолутно рационална бизнис одлука“, закључује своје размишљање на ову тему експерт компаније „Тенео интелиџенс“.

(Танјуг)

Ознаке: Istočna Evropa, Владимир Путин, Надмоћ, Русија, утицај