Украјинка Ирина Олеговна и Рус Вјачеслав Охрименко и њихова деца од пре неколико месеци становници су села Оровца у Сељашници код Пријепоља, где су купили имање и у чврстој намери да овде остану почели да реновирају кућу.

Ирина, дечји психолог, и Вјачеслав, инжењер, сада гаје крау и козу на селу код Пријепоља

Локални житељи с радозналошћу су се питали шта је дечјег психолога из Харкова и пензионисаног инжењера снабдевања из Краснодара са двоје деце, Софијом и Вјачеславом млађим, из далеке Украјине довело баш у Оровац.

„Овде смо око три месеца. Још се навикавамо, упознајемо људе, околину, локалне обичаје… И реновирамо кућу како би добили нешто урбанији простор за нас и наше двоје деце, кћерку Софију и сина Вјачеслава“, рекао је Вјачеслав старији.

Охрименкови су живели у украјинском граду Харкову. Рат у Украјини значио је да морају да промене адресу.

„Ми не желимо да живимо у атмосфери страха и чврсто смо одлучили да поштедимо нашу децу свега тога. Дуго смо већали шта да радимо и као најрационалније решење смо одабрали одлазак из земље“, рекла је Ирина.

Стару сеоску кућу реновирају за своје потребе

Према њеним речима, било им је важно да оду у православну државу, међу братски народ, где се може слободно живети.

„Могли смо да одемо у Русију али ни тамо, по нашој процени, није тако примамљиво, нисмо били ни за Бугарску… Ми мислимо да је тренутно у Србији за нашу децу сада најбоље, да је мир и да је ситуација у свему прихватљива“, рекла је Ирина.

На питање зашто су баш дошли у Пријепоље, у село Оровац, она је казала да их је ту довело „само провиђење“.

„Још у Украјини сам свакодневно молила светог Николаја Чудотворца да нам помогне да донесемо најбољу одлуку. Мислим да је ово најбоља одлука и да је избор Пријепоља и Оровца такође најбољи за нас. Само провиђење нас је овде довело. И зато ћемо овде, 19. децембра, славити Светог Николу“, навела је Ирина.

Охрименкови су 30. марта продали своју имовину у Украјини и сутрадан сели на авион за Москву, па затим за Београд. У Пријепољу су, иза поноћи следећег дана, одсели у једном мотелу. Одатле су, уз помоћ његовог власника Милорада Грбовића, почели да обилазе куће које се биле понуђене на продају. Занимало их је сеоско имање са кућом, али су многи продавци чувши да је реч о Русима тражили астрономске износе.

На крају, напуштено имање породице Копуновић у селу Оровац је задовољило њихове критеријуме па је купопродаја брзо и лако обављена. У току је упис у земљишне књиге. А онда су Србију почеле засипати кише. Реке су надошле, поплављено је пола државе. Но, новопридошла породица није клонула духом. Нису отишли са свог новог имања.

Охрименкови већ упијају манире локалног становништва. На питање како се навикавају на живот код Пријепоља, Ирина каже:“Полако“ и додаје: „Овде људи за све кажу – полако. Па и ми кажемо – навикавамо се полако“.

Ирина је у Украјини стекла универзитетску диплому дечјег психолога. Пре тога завршила је уметничку школу и успешно се бавила сликарством. Каже да јој је најближи импресионизам, а једнако воли да на платно преноси иконе и друге детаље из духовног живота. Њена каријера и живот углавном су везани за Харков.

„Овде сам први пут уживо видела краву. Ено је, сад, горе на пропланку, пасе. Наша је“, рекла је поносно. „Имамо и теле. Купили смо козу, можда набавимо и овце. Прави сељаци“, додала је кроз смех.

Уз помоћ комшија пролетос су посејали своју прву башту. Ирина је објаснила како је сејала кромпир и стопом мерила размак између семена.

„Овде желимо да останемо, а све оно што се тамо (у Украјини) дешава јако нас боли, али ми у томе нисмо хтели да учествујемо. Не, нисмо једини јер огромну већину људи у Украјини и у Русији душа боли због оног што се тамо сада догађа. Ситуација у Украјини је још сложенија тим пре што је сваки трећи брак руско-украјинска комбинација. Замислите колико се породица цепа због немира и рата“, рекла је она.

Ирина је додала да су доласком у Србију много ризиковали, али да су желели мир и слободу. „Ризиковали смо и мој посао и перспективу и Вјачеславове заслуге, познанства и везе. Хтели смо мир и слободу за нашу децу, мир за наше православне душе, хтели смо своју кућицу у слободној земљи, своју цркву и школу за нашу децу. И нашли смо то све то овде, на нашој новој адреси, у селу Оровац, општина Пријепоље, држава Србија“, рекла је Ирина.

(Вести)

Ознаке: избеглице, пријепоље, Украјина