Прочитај ми чланак

Ђурић: Парк мира је бољи од барикаде, неће екстремисти да одлучују на КиМ

0

Marko Djuric

Не дозвољавамо да фундаменталисти и екстремисти одлучују о томе како ће изгледати ток саобраћаја и улице, каже директор Канцеларије за КиМ после неуспелих разговора о „Парку мира“. Са немачким парламентарцима нисам разговарао о столици за Косово у УН, подвлачи Марко Ђурић.

Марко Ђурић очекује да разговори о „Парку мира“, чији је наставак планиран за 22. јул у Бриселу, буду „одговорни, озбиљни и директни“, али сматра да се ништа не може постићи у ситуацији у којој представници Приштине „не желе да вам пруже ни руку“.

„Мислим да треба да разговарамо о томе како да људи живе нормално“, рекао је Ђурић, гостујући у Дневнику РТС-а.

Ђурић оцењује да се у овој ситуацији треба ослонити на досадашњу праксу, законе и вољу грађана у самој Косовској Митровици.“Скупштина општине Косовска Митровица је у складу са косовским законима донела одлуку о уређењу пешачке зоне, не у Јужној, него у Северној Митровици. ‘Парк мира’ је бољи од барикаде. Предлог градоначелника Северне Митровице био је да се заједнички барикаде замене парком“, подсетио је Ђурић.

Директор Канцеларије за КиМ је рекао је да у Јужној Митровици, која је већински насељена албанским становништвом, ништа није грађено.

„Најпре је она ружна барикада од песка и бетона замењена парком који мислим да треба да буде симбол поверења и разградње страха и управо ставарање услова у којима барикаде међу људима неће ни бити оно што се разматра. Али, други неодговорни политичари у Приштини су то искористили на потпуно погрешан начин“, сматра Ђурић.

„Онда је уследио низ провокација, за разлику од радова на изградњи Трга цара Лазара који су рађени уз дозволу и одлуку Скупштине општине и то по косовским законима, група фундаменталиста је решила да у мешовитим насељима и то на северу Косовске Митровице, постави некаве заставе са натписима вођа терориста и УЧК“, додаје директор Канцеларије за КиМ.

Подсећа да је у тренутку када је барикада замењена „Парком мира“, у Јужној Митровици дошло до праве експлозије насиља.

„Мислим да таква слика, атмосфера, само додатно застрашују српски народ у Северној Митровици и ствара неповерење, и управо уверава оне који мисле да не треба отварати ни за пешаке било шта“, наводи Ђурић.

Ђурић објашњава и да су радови на Тргу цара Лазара у надлежности Скупштине општине Северна Митровица, за коју верује да ће у обзир све околности, па и безбедносне.

„Далеко од тога да можемо да дозволимо да фундаменталисти и екстремисти одлучују о томе како ће изгледати ток саобраћаја или улице, када за то постоје легитимно изабрани органи“, подвлачи Ђурић.

Нисам разговарао о столици за Косово у УН

Ђурић негира поједине медијске наводе да је у разговорима са немачким парламентарцима, који су прошле недеље били у Београду, спомињано учешће Косова у међународним заједницама, пре свега УН.

„Ја о томе нисам разговарао“, нагласио је Ђурић.

Према његовим речима, са немачким парламентарцима је разговарао о положају Срба на Косову и Метохији,

„Трудио сам се да свим могућим аргументима и примерима илуструјем у кавом тешком положају се наши људи налазе, каквим притисцима су изложени, шта ради косовска агенција за приватизацију, како отима државна и друштвена предузећа у којима људи раде, избацује људе са посла, проглашавајући да те фриме не раде. Какв је живот у Косовској Митровици, какав је живот у енклавама, од којих многе личе на гета – у Европи, у 21. веку“, испричао је Ђурић.

Дикректор Канцеларије за КиМ каже да је важно да сви представници међународне заједнице буду упознати са стварним стањем на терену, а „сви који су добронамерни и објективни, имаће слуха за потребе српске заједнице на Косову и Метохији“.

На питање колико је реална амбиција да Косово од јесени поново покрене иницијативу за учешћем у УН, Ђурић каже да је позиција Србије по том питању јасна.

„Србија не признаје и никада неће признати једнострано проглашену независтност Косова, самим тим и чланство Косова у организацијама које су резервисане за међународно признате државе“

Ипак, подсетио је Ђурић, постоји појачани притисак да Косово буде примљено у многе организације, с обзиром на чињеницу да је више од 100 држава признало независност Косова.

(РТС)