Прочитај ми чланак
Љубавна трагедија у Франкфурту достојна Шекспира!
Млади Србин Мирко Миленковић (23) из Ној Изенбурга код метрополе на Мајни, властитим животом, прошлог је викенда платио своју љубав према Данијели С. (18), младој Хрватици коју је планирао да ожени и са њом проведе остатак живота. На смрт га је пред њеном кућом без икаквог повода, осим мржњом према нацији којој припада несуђени зет, у месту Зелингенштат-Фрошхаузен, избо Данијелин малолетни брат Доминик С. (17).
Чека се да полиција тело убијеног Мирка Миленковића преда фамилији након завршених истражних радњи и обдукције.
Према незваничним сазнањима „Вести“, кобне вечери Мирко је дошао по своју девојку која је славила матурско вече. Чекао је напољу док се Данијела спреми и изађе, а она је чула да се нешто чудно дешава, галаму и свађу. Када је изашла за све је било касно. На тлу је лежао обливен крвљу њен момак, а изнад њега са још крвавим ножем њен рођени брат.
Уз врисак се бацила на свог дечка, али од њега није успела да чује ни последње речи пре него јој је преминуо, буквално на њеним рукама. Убицу је полиција привела одмах након злочина и сместила га у затвор за малолетнике, а до завршетка овог броја „Вести“ није издала никакво саопштење нити су били познати резултати обдукције, која ће утврдити које су повреде биле смртоносне.
– Не можемо да схватимо да се ово заиста догодило. Нико не може! Ни наша, ни њихова фамилија. Све је ово толико бесмислено да нико једноставно нема праве речи – једва задржавајући сузе за „Вести“ прича Горан Симић, ујак трагично настрадалог Србина.
– Моја сестра Марина и њен супруг Мирослав већ годинама, још од 1974. живе Немачкој. Поред покојног Мирка имају и старијег сина Марка (28). Обојица су рођени, овде у Немачкој, а моја сестра је, иначе, родом из Подујева на Косметуу, супруг из Ћићевца у Србији. Одгајали су их да буду добри поштени људи и да никога не мрзе – прича Горан.
Завршио је електро-инсталатерски занат, али је хтео да се даље школује и управо је био уписао студије.
У Ној Изенбургу је изнајмио свој први стан у којем су он и Данијела требали да започну заједнички живот. Ноћу је радио у кафани да би зарадио новац за студије и финансирао заједнички живот за вољеном девојком. Међутим, све њихове снове безумним ударцима ножем сахранио је Доминик С.
– Нико од нас нас није знао да Данијелин брат има нешто против њихове везе. Мирко је то све време вешто крио од фамилије, а они нису ништа сумњали. А нису ни имали разлога. Данијелин отац и мајка, такође нису имали ништа против њихове везе, то су јако фини људи и Мирка су већ сматрали својим зетом – истиче Горан Симић.
Прича нам Горан да су и родитељи младог убице очајни, њихов син је кажу обе породице завио у црно, не могу да дођу себи због трагедије која их је задесила, а ћерка Данијела је ван себе.
– Свестан да нису ништа криви за оно што се догодило, мој зет, Мирков отац, већ им је опростио, схвативши да је ово и за све њих заједно страшна несрећа од које се вероватно, док су живи, неће опоравити – додаје Симић.
– Сада када се све ово догодило, чули смо да је већ и пре долазило до сукоба између Мирка и Доминика. Ту мржњу према Србима он очигледно није понео из куће, него из друштва са којим се кретао по Офенбаху и околини – укључује се у разговор Младен Симић, други ујак трагично настрадалог младића.
– Допрли су до нас гласови да се дружио са неким младим Албанцима, родом са Косова, који су му пунили уши речима „како можеш да трпиш да ти се сестра забавља са Србином“ и сличне ствари.
Али, да ће то овако трагично да се заврши нико није могао ни да претпостави – закључује Младен Симић.
