Прочитај ми чланак
(Предраг Васиљевић)
Свима је постало јасно да Југославија више не постоји кад је Владе Дивац 1990. отео хрватском навијачу заставу “шаховницу” у Буенос Ајресу, пошто смо у финалу одрали Совјете и постали прваци света.
Европска комисија још није стигла да издвоји око 1,7 милијарди евра за помоћ банкарског система Бугарске, а Народна банка Португалије била је приморана да се састане у 13. јула на ванредном заседању, јер ова земља клизи пред незаустављивим банкротом.
Пре него што су шавови велике земље почели да пуцају, националисти свих република увелико су са трибина звиждали химни “Хеј, Словени”.
Прошле недеље, на првој седници новог сазива Европског парламента, десетине европскептичних посланика устало је и окренуло леђа заставама ЕУ док се интонирала химна Европе.
Тај гест изазвао је бурне реакције у западном естаблишменту.
Симболично показао да “арматура” европске “породице” жестоко попушта.
Док у “модерној Европи” бујају националне и антибриселске снаге, а полемика о опстанку ЕУ постаје све ватренија, у парламенту Србије не постоји ниједан посланик који доводи у сумњу пут ка ЕУ.
Кад су 1989. падале цигле Берлинског зида а дизала се ЕУ, српски државници веровали су у снагу бољшевика у СССР. Кад се 2000. наговештао економски крах Волстрита и уздизање Истока, Србија је све жетоне ставила на Запад.
Земље из блока БРИКС – Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка – оснивају сопствену банку и спремају се за увођење резервне валуте да не би зависили од западних земаља.
Данас, кад смо поново у раскораку, јер критичног гласа према ЕУ нема у Скупштини, за то нису криви ни власт, ни еврофили, ни народ.
Одговорност је на евроскептичним странкама, удружењима, интелектуалцима који због сопствених сујета и гордости, практично, не постоје на политичкој сцени.
Посвађане, заглављене у архаичним фразама и без модерног паковања идеја, националне снаге тврде да знају шта је најбоље за Србију.
Само сви заједно не знају да пређу цензус.
