Прочитај ми чланак
У вези решења Генералног Синода Цркве Енглеске да се допусти женама да служе као епископ (бискупи), Служба за комуникације Одељења за спољне црквене односе Московске Патријаршије овлашћена је да објави следећи став:
Руска Православна Црква је са узнемиреношћу и разочарањем узела на знање одлуку Англиканске Цркве о увођењу женског епископата, тим више што се у вишевековном периоду узајамних односа између наших Цркава могла препознати од стране православних нека врста англиканског апостолског прејемства.
Још у XIX веку англикани, чланови Асоцијације Источних Цркава, настојали су „на међусобном признавању“ јерархија Православне и Англиканске Цркве, уверавајући у то да су „обе Цркве очувале у себи апостолско прејемство и истинску веру у Спаситеља и да стога морају примити једна другу у пуно општење у молитвама и светим Тајнама“.
Увођењем жена у свештенство 1992. године Црква Енглеске је нанела ударац сарадњи између наших Цркава, а увођење женског епископата искључује чак и теоретску могућност признавања од стране православних апостолског прејемства (лат. сукцесије) англиканске јерархије.
Овај чин је у супротности са столетним црквеним предањем, које потиче од ране хришћанске заједнице. У хришћанском предању, на епископе се одувек гледа као на непосредне духовне наследнике Апостола, од којих су добили посебну благодат да руководе народом Божјим и нарочиту одговорност – да чувају чистоту вере, и буду символи и јемци јединства Цркве.
По нашем мишљењу, одлуку Генералног Синода Цркве Енглеске нису диктирале богословске или црквено-практичне потребе, него жеља да се прати секуларна идеја равноправности полова у свима сферама живота и у вези је са све већом улогом жена у британском друштву. Ход секуларизације хришћанства води отпаду од њега многих верника који у данашњем нестабилном свету траже духовну подршку у непроменљивим јеванђељским и апостолским предањима утемељеним вечним и непроменљивим Богом.
У Руској Православној Цркви са жаљењем се констатује да одлука о увођењу жена у епископско достојанство суштински отежава да православни хришћани воде дијалог са англиканима, који се, међутим, одвијао неколико деценија, и да само доприноси даљем продубљивању подела у хришћанском свету као целини.
(Московска Патријаршиј- превод Р. Ракић)
