Прочитај ми чланак
Број гојазних људи у Србији порастао је од 2006. године за пет процената и данас их је 22,1 одсто, док је проценат гојазне деце повећан са 8,5 на 13,7 одсто, упозорио је данас министар здравља Златибор Лончар, представљајући прелиминарне резултате истраживања здравља становника Србије.
Повећан је проценат гојазних старијих од 15 година са 17,3 у 2006. години на 22,1 одсто, што говори да се убудуће велика пажња мора посветити решавању тог јавно здравственог проблема, укључивањем свих у друштву, рекао је Лончар на конференцији за новинаре на којој су представљени прелиминарни резултати.
Најзаступљеније обољење у Србији је повишен крвни притисак, од кога болује 31,3 одсто популације.
Алкохол конзумира чак 54 одсто становника Србије, повремено или стално, а 2006. било их је 40 одсто, упозорио је Лончар.
Такође, навео је он, 34,7 одсто одраслог становништва Србије пуши сваки дан или повремено. Цигарете свакодневно пуши 29,2 одсто одраслих, док 17,4 одсто пуши више од пакле дневно, навео је Лончар,
Повећан је проценат жена пушача са 24 на 25,9 одсто, а мушкараца је остао готово исти – 33 одсто.
Према његовим речима, истраживање показује да 57,8 одсто грађана Србије перципира своје здравље у целини као веома добро и добро.
Према исказима испитаних, нешто више од половине, 56,6 одсто, је у месецу пред испитивање било суочено с напетошћу и стресом, а стресу су свакодневно чешће биле изложене жене од 45 до 54 године.
Главни истраживач докторка Јасмина Грозданов упозорила је да је гојазност код деце порасла, упркос томе што се више од 80 одсто њих најмање једном недељно бави физичком активношћу, а према резултатима очигледно је да ипак и даље више седе, али више и једу.
У исхрани деце, какао је предочила, није заступљено воће и поврће колико би требало да буде, већ једу много више нездраву храну, као што су грицкалице, које су код деце веома популарне.
У погледу здравља одраслих, она је рекла да чак 91 одсто људи знају да су гојазност, пушење и некретање највећи ризици по здравље, али свесно практикују нездрав начин живота.
Упркос напорима здравственог система, показало се да је најтеже мењати навике људи, оценила је Грозданов.
Истраживање је показало и да је 15 одсто грађана користило услуге приватног лекара, да су им већи трошкови за лекове, као и да половина има свог стоматолога.
Истраживање је Министарство здравља спровело у 2013. години на репрезентативном узорку 15.999 испитаника у 6.500 домаћинстава у Србији.
Коначни резултати биће објављени у октобру, а на основу њих ће Министарство здравља одредити мере за превенцију и побољшање здравља Србије.
