Прочитај ми чланакПоглавар Римокатоличке цркве папа Фрања позвао је српског патријарха Иринеја и чланове Светог архијерејског синода Српске православне цркве да га посете у Ватикану. Идеја је потекла из СПЦ, а у папино име позив је српском патријарху пренео надбискуп Доминик Мамберти, шеф ватиканске дипломатије, приликом недавне посете Београду. Ово је обзнанио зрењанински бискуп Ладислав Немет, а потврдио велечасни Милутин Новаковић, портпарол Београдске надбискупије.
Патријарх Иринеј
– На иницијативу Српске православне цркве надбискуп Мамберти је у име папе Фрање позвао Његову светост патријарха српског Иринеја и чланове Светог синода да посете Рим и римског бискупа – обелоданио је Немет.
– Папа Фрања је истовремено и римски бискуп, а Ватикан је у срцу Рима – појашњава Новаковић.
Јак хрватски лоби Упркос чињеници да је Римокатоличка црква централистички организована и да би из Ватикана могли због непримерених проповеди и поступака да укоре своје потчињено свештенство у Хрватској, Новаковић напомиње да је „хрватски лоби изузетно јак у Ватикану, а кардинал Јосип Бозанић је у папском већу, које надгледа рад Ватиканске банке“.
У оквиру тог сусрета, према Неметовим речима, свакако ће бити могућности да се разговара и о очекиваној канонизацији, за СПЦ спорног, кардинала Алојзија Степинца, као и о улози Ватикана и римокатоличког свештенства, пре свега у Хрватској и БИХ, током Другог светског рата, али и приликом распада СФРЈ и грађанског рата на територији те бивше државе. Он такође сматра да би тај сусрет био позитиван искорак у смислу да СПЦ упути позив папи да дође у Србију.
Али, Новаковић сматра да евентуални патријархов одлазак у Ватикан не би донео ништа епохално у напретку српско-православних и римокатоличких односа.
– Не верујем да проблеми могу једном посетом да буду решени. Свакако да је и мали помак напред велика ствар и бољи је од садашње пат-позиције, али не верујем да би после тога убрзо уследио позив папи да дође у Београд. Јер, у име СПЦ о позиву коначну одлуку не доноси патријарх и Синод, већ Свети архијерејски сабор (црквена скупштина), који чине сви српски епископи. А међу њима је велики број оних који на папину посету не гледају благонаклоно, као и оних који сматрају да још није сазрело време. И пре 11 година са папом Јованом Павлом Другим у Ватикану су се састали митрополит Амфилохије (Радовић) и епископ Иринеј (Буловић), па ипак до папине посете Србији још није дошло – напомиње велечасни Новаковић.
Чекови на поклон Велечасни Новаковић подсећа да су 2003. године митрополит Радовић и епископ Буловић од поглавара Римокатоличке цркве даривани крстом и бискупским прстеном и да је папа Јован Павле други тадашњем српском патријарху као свој лични дар послао чек на 100.000 долара. Додаје такође да је Римокатоличка црква својевремено за српску богословију у Нишу донирала више од 100 .000 евра, а да је римокатолички Каритас из Словеније после недавних поплава даривао помоћ од 223.000 евра поплављенима у Србији.
Наш саговорник указује да „нису само Јасеновац и Степинчева канонизације камен спотицања у црквеним српско-ватиканским односима, већ и актуелне проповеди једног дела римокатоличког свештенства у Хрватској“.
– Њихове проповеди су више политички обојене и с националистичким набојем, него што су хришћански мирољубиве и међунационално помирљиве. И то не може да остане без одјека и реакције друге стране. Шта год да они у Загребу острашћено ураде, трпе римокатолици у Србији, без обзира што такви поступци долазе из Хрватске, а не из Ватикана. Наравно да и то утиче на СПЦ да стално одлаже позив папи да посети Србију – каже Новаковић.
(Вести)
