Прочитај ми чланак
Уговор је био кровни и предвиђао је да у пакету с продајом 51 одсто НИС-а иде и градња Јужног тока преко Србије
У данима када се на сва звона најављује да је извоз хране из Србије у Русију, у тренутку када званична Москва уводи санкције Европској унији, Србија ни мање ни више него отварањем истраге о продаји Нафтне индустрије Србије Русији из темеља љуља досадашње односе са том земљом, не само у економском, већ и политичком погледу.
Како, иначе, другачије тумачити одлуку Небојше Стефановића, министра унутрашњих послова, који је пре три дана покренуо полицијску истрагу с циљем да испита све чињенице и околности у вези са приватизацијом НИС-а.
Упућени кажу, да иза целе приче и увођења полиције, највероватније стоји притисак владе на „Гаспромњефт” да по сваку цену преузме „Петрохемију”, која НИС-у дугује више од 20 милиона евра за испоручени примарни бензин, а нема пара да му плати. Иначе, дуг од 86 милиона евра настао је још 2009. године, због чега је потписан споразум о репрограму између НИС-а и „Петрохемије” на период од пет година до 1. септембра 2014. године.
С друге стране НИС би током августа требало да исплати дивиденде, али за то нема новца будући да јавна предузећа чији је власник држава, НИС-у дугују око 50 милијарди динара.
Међудржавним споразумом, као што је познато, потписаним пре шест година између Русије и Србије, 51 одсто ове компаније продато је за 400, плус 500 милиона евра улагања у модернизацију рафинерије. С тим што је руски већински власник, а што данас више нико не помиње, преузео обавезу враћања 1,1 милијарду долара кредита, колико се НИС задужио у периоду од 2000. до 2009. године, а да нико никада није објаснио на шта су те паре потрошене.
Уговор је био кровни и предвиђао је да у пакету с продајом 51 одсто НИС-а иде и градња Јужног тока преко Србије, али и модернизација подземног складишта Банатски двор који је такође у већинском руском власништву. Социјалним програмом предвиђено је било да се за добровољни одлазак по свакој години стажа радницима плати по 750 евра што је била највиша отпремнина икада дата.
Зорана Михајловић, бивши министар енергетике, прва је јавно проговорила о лошем преговарању Србије с Русијом постављајући питање – ко је смео да прода срце НИС-а „Нафтагас”, предузеће које се бави експлоатацијом нафте и гаса и зашто овај део НИС-а није сачуван као државни, јер би Србија данас имала неопходну нафтну безбедност.
„Гаспромњефт” данас поседује 56,15 одсто акција НИС-а, 29,87 процената акција је у власништву Србије, а остатак у рукама 2,7 милиона мањинских акционара.
У претходној влади она је водила борбу с тадашњим министром рударства Миланом Бачевићем, који је НИС-у омогућио и продужио вађење рудне ренте од три одсто до 2023. године.
Када се све ове чињенице узму у обзир нико у Србији нема права да се љути на Русе, што је јуче потврдио и сам премијер Србије, већ на оне који су преговарали у наше име, али и на све досадашње и актуелне чланове Управног одбора па и председнике Скупштине акционара са српске стране, који се баш нису претргли да заштите интересе Србије у НИС-у.
Поводом формирања радне групе при МУП-у која се бави испитивањем приватизације НИС-а, јуче се на телефонској конференцији огласио и Вадим Јаковљев, први заменик генералног директора „Гаспромњефта”, истичући да су према НИС-у испуњене све обавезе и да су уложена сва потребна средства у развој компаније – спровео модернизацију, уложио потребна средства у развој НИС-а, проширио малопродајну мрежу бензинских станица и повећао ресурсе.
Јаковљев је за „Интерфакс” рекао да је „Гаспромњефт” изненађен започетом истрагом у вези са продајом компаније НИС и нагласио да је НИС у међувремену постао најуспешније предузеће и највећи порески обвезник, да је изашао на Београдску берзу, редовно исплаћује дивиденде.
– Пратићемо поменуту истрагу и проценити како она утиче на услове за рад у земљи. За нас је важна инвестициона клима у Србији – закључио је Јаковљев.
(Политика)
