Прочитај ми чланак
„Путин је сада у Латинској Америци најпопуларнији страни политичар, – каже ми новинар из Венецуеле који је допутовао у Москву како би припремио репортажу о томе каквим ће мерама Русија да одговори на санкције Европске уније и САД-а.
– Анкете говоре да ваш председник изазива највише симпатија на Континенту, мада антипутинска пропаганда ради из све снаге“. „А чиме објашњавате Путинов високи рејтинг код Латиноамериканаца?“ – питам колегу. „Има много разлога. Он се залаже за вишеполарни свет, при решавању спорних питања позива на миран дијалог, уме да инсистира… Уме да се бори за своје мишљење и да не одговара на провокације. Ми јако ценимо Путинове поступке који се тичу повратка Русије у Латинску Америку и његовог успостављања политичке, трговинско-економскеи хуманитарне сарадње са нашим земљама. Сећамо се како су деведесетих година из Вашингтона наговарали Русију да потпуно окрене леђа Латинској Америци. Тадашњи руски руководиоци су превише веровали Американцима, сматрајући да постоји равноправна сарадња, и више пута су понављали да ће преживети и без пријатеља и савезника из земаља трећег света, јер је прагматизам изнад свега! Ја мислим да је то била потпуно погрешна политика, ако не и издајничка. Тако да за Путиново име ми везујемо велике наде за будућност. Путин – то је позитивна алтернатива, то је јачање суверенитета и независности земаља Латинске Америке у трговинско-економској, финансијској, енергетској области, баш као и у војној. Венецуела је један од примера за то.“
Слично мишљење о руском председнику се чује и у другим латиноамеричким земљама, без обзира на политику режима на власти. Новинари, политичари, бизнисмени – сви они кажу да Путин није лицемер, да не игра дуплу игру. Не покушава да латиноамеричке колеге наводи против Сједињених Држава, мада сасвим добро зна колико је разгранат рад Стејт департмента и тајних служби САД против Русије у Латиноамеричком региону. Као и до сада, на конференцијама за штампу Путин, када говори о америчким и западноевропским политичарима, користи реч „партнери“, а да при том не мрдне чак ни обрвом. Али зато у Латинској Америци сумња у стратешке циљеве Вашингтона незадрживо расте. За то постоје добри разлози. О саблазни да се за „успостављање реда“ у региону користе насилне мере доказ су изјаве низа сенатора и конгресмена САД. Да постоје тајни планови за неутрализацију „непријатељских режима“ може да покаже инфраструктура америчких војних база које су размештене по стратешки важним позицијама, од Мексика до Парагваја и у земљама Карибског базена.
Као фактор који би могао да мобилише Јужноамериканце Обамина администрација користи борбу против наркотрафика и тероризма. Међутим, до сада су пензионисани сарадници агенције ЦИА, Управе за борбу са наркотицима (ДЕА) и Агенције за националну безбедност више пута откривали наредбодавно-провокативни карактер многих операција тајних служби САД. У ствари – приоритет за америчке тајне службе представља лов на највеће и најпопуларније политичаре Латинске Америке и Карипских земаља. На све – без изузетка. После скандала са прислушкивањем немачке канцеларке Ангеле Меркел од стране „електронаца“ из АНБ, као и недавног откривања агената САД у немачкој обавештајној служби зар постоји неко ко још увек сумња да за пословање америчких тајних служби у „задњем дворишту“ САД, у Јужној Америци, има икаквих ограничења. Председници земаља, чланица блока АЛБА (Боливаријанска алтернатива за народе Латинске Америке) – Венецуеле, Кубе, Никарагве, Еквадора, Боливије – више пута су наговештавали да та америчка праћења сматрају за претњу и по своју личну безбедност, и по безбедност своје земље. Под капом америчких тајних служби, а то је документовано, принуђени су да раде руководиоци Бразила, Аргентине, Чилеа. Изузетак не чине ни садашњи председници Мексика, Колумбије и Гватемале, који поштују спољнополитички курс Вашингтона.
Начин како делују, као и понашање америчких емисара не могу, а да код Латиноамериканаца не изазову одбојност. Тиме се делимично објашњава и својеврсни „култ Путина“ на латиноамеричком континенту, који се појавио спонтано, због контраста када се упореди његово понашање у јавности, његове изјаве, дружељубив однос са политичарима, представницима предузимача, посленицима културе и уметности. Латиноамериканци високо цене харизматичност, отвореност, осећање за хумор. Јер то су квалитети који се не могу имитирати.
Важну улогу игра и Путиново одржавање веза са председницима латиноамеричких земаља. Велики одјек је имала и његова недавна посета четири земље Латинске Америке. Медији су детаљно пропратили Путинове сусрете са руководиоцима Кубе, Никарагве, Аргентине и Бразила, као и са председницима Уругваја и Боливије. Споразуми које је он потписао у току тих посета су потврдили тежњу Русије за дугорочну и широку, обострано корисну сарадњу – од енергетике до аграрно-прехрамбене сфере.
Ситуација је таква да се управо прехрамбена проблематика у последње време нашла у центру руско-латиноамеричких односа. Пошто су САД и Европска унија, инсистирањем да Русија по питању Украјине престане да води самосталну политику, увеле санкције против Русије, Москва је као одговор предузела одговарајуће мере. Забранила је увоз хране из земаља које су подржале санкције САД на период од једне године. Ова одлука је донета зато што је неопходно да се руским пољопривредницима створе нове могућности, али и зато што би у перспективи требало надокнађивати испоруке из других извора, те тако и увозом из земаља Латинске Америке. Није постојала никаква сумња да ће традиционални латиноамерички трговински партнери Русије позитивно реаговати.
У најскорије време ће из Бразила, Аргентине, Чилеа, Еквадора, Парагваја и Уругваја у Русију почети да стижу допунске партије меса свих врста, рибе и плодова мора, воћа и млечних производа. У Москви су се активирали трговински представници многих латиноамеричких земаља: када ће се још појавити шанса да се европски конкуренти заобиђу? Произвођачи из Европе не крију забринутост: лако је изгубити трговинско-економске позиције због брзоплетог политичког корака, какав је био придруживање Европске уније антируским санкцијама, натуреним од стране Сједињених Држава, али је повратак на оно, што је једном изгубљено – много, много тежи… У Сједињеним Државама ће због забране највише да настрадају компаније које продају дубоко замрзнуто месо, пре свих они који производе пилетину. На Русију иде 9 – 10% извоза САД.
Бразилски произвођачи аграра су тренутно у празнично-карневалском расположењу. Русија је и раније представљала главни правац бразилског извоза говедине, свињетине и живине. После одлуке Россељхознадзора (Државног руског пољопривредног инспектората) најмање још 90 бразилских компанија које производе месо и производе од њега, добило је дозволу за извоз својих производа у Русију и земље Царинског савеза. У 2013.години је Бразил извезао Руској Федерацији пољопривредне производе у укупној вредности 2,7 милијарди долара. Експерти не сумњају да ће у 2014. – 2015.години тај показатељ бити битно већи… Огромно руско тржиште је отворено за Латиноамериканце, који су до сада више пута потпадали под дискриминационе трговинско-економске санкције и Сједињених Држава, и других земаља Запада, тако да ће подршка Путину и Русији за њих да представља нешто слично реваншу.
