Та фотографија је почетком септембра 2004. обишла цео свет – припадник специјалних снага руске републике Северне Осетије на рукама носи шестомесечну бебу, најмлађег таоца крвавог пира исламистичких терориста  који су упали у школу у Беслану током првог дана школске године. Лист „Росијскаја газета“ десет година касније организовао је емотивни сусрет специјалца са девчицом која је у петак кренула у пети разред.

Аљона Цкајева данас има десет и по година. Са прозора њеног стана виде се остаци школске зграде у којој су терористи три дуга дана држали као наставнике и велики број деце, међу којом и њу и њеног брата Макара.

Тај стан је њен нови дом и у њему живи њена нова породица – маћеха Светлана, отац Руслан, браћа Макар и Георгиј и мала сестра Кристина којој је десет месеци. Ова беба је име добила по Аљониној старијој сестри која је заједно са мајком Фатимом страдала у експлозији у школској фискултурној сали коју су извели терористи.

Руска телевизија „Раша тудеј“ наводи да је Макар тада имао три године и да чак и сада, деценију касније, има ноћне море од онога кроз шта су прошли. Сећа се сале испуњене експлозивом. Сећа се како како је мајка предала малу Аљону некоме и остала са њим и Кристином у сали.

Неки кажу да су видели мајку како, након експлозије, баца кроз прозор Макара и још једно дете и виче им да беже. Само пар тренутака након тога кров се обрушио и Аљонина мајка је остала под рушевинама, стежући чврсто за ногу ћерку Кристину. Борис Гасинов, Аљонин деда, мисли да Кристина није желела да остави мајку и да зато није искочила кроз прозор.

 Мали Макар дуго након тога није знао да је млађа сестра Аљона преживала као и он.

 – Моја ћерка им је рекла да је Аљонино име Пушкинова. Тако су је уписали на листу преживелих. Ми смо погледали листу, али нисмо схватили да је на њој наша унука. Али онда нам је синуло да су нашег зета због коврџаве косе звали Пушкин. Тако смо пронашли Аљону живу и здраву – каже Аљонина баба Клара Гасинова.

Опсада школе у Беслану шокирала је цео свет

Касније су сазнали да је Аљону пред цевима терориста изнео на сигурно Елбрус Гогичајев, поручник специјалне јединице локалне полиције и донео је у зграду окружних власти где ју је родбина и пронашла. Док ју је носио није ни сузу пустио, али је бризнула у плач чим је спустио. Када је Елбрус открио да је Аљони мајка погинула желео је да усвоји бебу, мислећи прво да нема другу родбину.

Идентитет Гогичајева је открила локална новинарка Нели Бечер која је написала текст под насловом „Талац од шест месеци“, уз који је ишла и чувена слика Елбруса са бебом у рукама. Нели га је звала неколико пута, али је он одбијао сусрет.

– Не правите од мене хероја, ја сам само радио свој посао. Пишите о Аљони, њено спасење је заиста чудесно – говорио је Гогичајев.

Када је после десет година први пут пристао да поново види сада пораслу Аљону, у првом тренутку је био повучен. Све ово време осећао је дубоку кривицу што толико других није успео да спасе и зато није ни желео да прича са новинарима.

 – Какви смо ми хероји када нисмо успели да спасимо децу – упитао је.

Ипак, око камере је успело да ухвати тренутак када се мало насмешио док је седео поред девојчице, као да јој каже „Све ће бити у реду, Аљона“.

(Блиц, Фото: Ројтерс,  Росијскаја газета)

Ознаке: Беслан, Исламисти, масакр, Русија, руски специјалац, Северна _Осетија