Плесао је у лаганом победничком ритму по вимблдонској трави Новак Ђоковић у првом колу гренд слема, а против Рајана Харисона имаће у среду прилику да тај плес претвори у шампионску олују. Грмљавина из форхенда спремна је за младог Американца, али ће брзину, снагу и притисак на ривале наш ас постепено да дозира на путу ка завршници турнира, иако жели што краће да остане на терену.

После дана одмора, Ноле је потпуно спреман за нови тријумф, иако је свестан да до њега неће бити нимало лако доћи.

– Дан паузе сам искористио да се што боље припремим, па сам још тренирао на трави. Мислим да сам се против Ферера, иако је било тек прво коло, доста брзо прилагодио и добро одиграо. Следећи противник није носилац, али Харисон веома добро сервира. У овим првим рундама ривали немају шта да изгубе, зато је битно да останем присебан и концентрисан и да победим у сваком мечу у три сета – рекао је Ђоковић.

Колико сте свежи и спремни за напоре у Лондону?

– Одлучили смо да прескочимо прву недељу на трави, после Ролан Гароса, који је био јако исцрпљујући. Требало ми је неколико дана да напуним батерије и да направим исту стратегију, као и прошле године када сам на трави играо само Вимблдон. Надам се да ће резултат на крају бити исти.

Где сте били после Гароса?

– Јелена и ја смо отишли до Глениглса у Шкотској, где смо прославили њен рођендан. Било је то мало изненађење са моје стране. Сликали смо се и надомак Стирлинг замка, код Данблејна, родног места Ендија Мареја. Послао сам му одмах фотографију путем телефона, а он ме је питао шта радим ту. Одговорио сам му да није реч о фотошопу и да сам, заиста, тамо.

Да ли вам се свидела Шкотска?

– Земља је изузетно лепа, са дивном природом. Посетили смо споменик Вилијаму Валасу, упознали се са њиховом историјом и све нам се допало, иако је киша падала два дана. Шкотска је мала земља, као и Србија. Имамо сличну прошлост. Увек сам се поносио одакле потичем, иако сам прошао кроз тешке године, ратове и све препреке на путу ка оном што сам данас. Све то ме је учинило јачим и допринело да више ценим ствари у животу.

Са Ендијем сте добар пријатељ и ван терена?

– Често причамо о тенису, о другим играчама, трачаримо. Не толико као девојке, али разговарамо о различитим спортовима, о томе где живимо, шта радимо, где идемо на одморе и о сличним темама. Ми смо нормални, обични људи.

Јесте ли причали и о променама у тенису, можда?

– Доста се говори о томе. Тенис је постао изузетно физички захтеван спорт, са дугачким поенима. Технологија је значајно напредовала. Шта је следећи корак, питамо се. Разматрамо опцију да смањимо лоптице како бисмо скратили поене, и смањили тај физички притисак. Постоји и доста бетонских терена са грубом подлогом, што нам значи, јер је мање оптерећење на колена и тетиве. Важан је и календар и доста причамо о могућим изменама за 2014. Било би добро кад бисмо имали два месеца паузе по завршетку сезоне, као што постоји на ВТА туру.

Није лако искључити мозак у тренуцима одмора и заборавити на тенис?

– Тешко је, посебно током гренд слемова. Доста времена проводимо код куће или у стану. Ту често завршимо уз ТВ, гледајући тенис. То није обавеза, али волимо то да радимо, јер је бели спорт наш живот. Волим и то што могу на Би-Би-Сију да гледам 10 различитих терена у исто време, са Вимблдона. То је сјајно. Чак и кад не играмо, спремамо се ментално за следећи меч – када ћемо да устанемо, како ћемо да се осећамо, шта ћемо да радимо пре, током и после меча… Све те ствари нам пролазе кроз главу и различито на њих реагујемо. Некад волим да одиграм голф, возим бицикл, шетам. То ми пуни батерије и даје енергију – закључује Ђоковић.

ДИЈЕТА ЈЕ САМО ДЕО МОЗАИКА
Много се говори и о вашој глутенској дијети?
– То је само део мозаика. Учио сам сваког дана своје каријере и увек се трудио да будем бољи и спремнији играч и бољи човек, који напредује у сваком смислу. Срећом, успео сам да пронађем прави тим људи који ми помаже у томе.

(Новости)