Николић ће боравити данас на позив Путина, у радној посети Русији, а сусрет лидера, већ други ове године, усмерен је на даље јачање вишепланске сарадње.

„Посебно се остварује конструктивна сарадња у вези са косовским питањем, а обе државе заступају принципијелан став према којем дефинитивно решење проблема покрајине треба да буде пронађено путем дијалога Београда и Приштине на основу Резолуције 1244 Савета безбедности УН“, наведено је у саопштењу.

Планирано је да се посебна пажња посвети питањима трговинско-економске сарадње, додаје прес служба Кремља и подсећа да је обим билатералне робне размене прошле године повећан за 42 одсто у поређењу са 2010. годином и износио је више од две милијарде долара.

Како се истиче, реализује се низ обострано корисних инвестиционих пројеката (у периоду 2003. до 2011. године руске инвестиције у привреду Србије премашиле су 1,5 млијарди долара), а веома тесна кооперација успостављена је у горивно-енергеском комплексу.

Кључну улогу у тој грани, додаје се, играју руски Гаспромњефт, који поседује 51 одсто акција комапније НИС и Лукоил.

Према плану се остварују договори за припрему за изградњу српског дела гасовода Јужни ток, а потпуно је завршена реконструкција подземног складишта гаса Банатски двор (пуштен у експлоатацију октобра 2011. године).

Руски бизнис активно учествује у развоју српских предузећа обојене металургије, машиноградње, туризма, банака. Разрађују се нови перспективни пројекти у области енергетике, саобраћаја, инфраструктуре, у кредитно-финансијској области.

На међународној сцени Русија и Србија иступају са блиских или подударних позиција у вези са већином кључних питања, наводи прес служба Кремља и додаје да је једна од приоритетних тема заједничког рада јачање европске безбедности са акцентом на балкански регион.

Важан билатерални механизам координације је Међувладин руско-српски комитет за трговину, економску и научно-техничку сарадњу.

Недељу дана пред долазак председника Србије у Русију, 4. септембра, у Москви је одржан састанак нових копредседника (именованих ове године) – министра енергетике Русије Александра Новака и министра природних ресурса, рударства и просторног планирања Србије Милана Бачевића.

Следеће заседање Комисије у пуном формату заказано је за новембар.

Посредством Министарства за ванредне ситуације реализован је јединствен пројекат – организовање Руско-српског хуманитарног центра у Нишу, отвореног у априлу, који је намењен за решавање хуманитарних задатака као што су превазилажење последица природних непогода, гашење шумских пожара.

Тај центар је већ доказао колико је користан, при чему су његови капацитети коришћени не само у Србији, већ и у суседним земљама.

Министарство за ванредне ситуације Русије такође пружа помоћ српским партнерима у деминирању територије Србије, а од марта до септембра ове године у оквиру још једног годишњег програма уз учешће руских стручњака у Србији је очишћено од експлозивних направа (пре свега од неексплодиране муниције из времена агресије НАТО против Југославије 1999.) више од 600.000 квадратних метара.

Посебан значај лидери две земље придају јачању културно-хуманитарних и духовних веза.

Захваљујући руском финансирању (два милиона долара) преко Унеска врши се обнова српских културних и верских споменика на Косову и Метохији који су страдали од косовско-албанских екстремиста.

На молбу српске стране Русија учествује у унутрашњем уређењу православног храма Светог Саве у Београду, подсећа прес служба Кремља.