Прочитај ми чланак
(Андреј Милановић)
Чињеница да званичници САД и медији више не помињу трагедију МХ17 не може се објаснити само тиме да су постигли свој циљ
Седамнаестог септембра навршила су се два месеца од обарања малезијског путничког авона МХ17 изнад доњецког региона у Украјини, а трагедија која је однела 298 живота више није тема западних медија и политичара. Та чињеница могла би да да за право руском шефу дипломатије Сергеју Лаврову, који је у интервјуу шпанском Ел Паису рекао да је рушење путничког авиона на истоку Украјине послужило својој сврси – увођењу секторских санкција против Русије.
„Пад малезијског авиона ужасна је трагедија. Она не само да је довела до великих људских жртава већ је и искоришћена за смишљено повећавање међународне напетости, вршење притиска на државе да се прогурају ‘секторске’ санкције против Русије“, рекао је Лавров, који је додао да Москва инсистира да се истрага врши под строгим надзором Савета безбедности УН.
Прелиминарни извештај холандских експерата о трагедији, објављен 9. септембра, није открио много, осим што је потврдио да је авион оборен. Према том извештају, авион се распао у ваздуху услед „оштећења конструкције под утицајем многобројних спољних високоенергетских објеката“. Преведено на језик свакодневице, реч је о обарању авиона ракетом, међутим, није разрешено о ком типу ракете се ради нити да ли је испаљена са земље или из ваздуха, односно из другог авиона.
ЧЕГА НЕМА У ХОЛАНДСКОМ ИЗВЕШТАЈУ
У извештају се такође каже да разговори посаде авиона са контролом летења у Кијеву не указују на постојање било каквог проблема или уочене опасности. Наводи се и да је послeдњи позив контроле лета авиону остао без одговора, као и да је летелица пре обарања за 3,6 морских миља скренула од центра предвиђеног ваздушног коридора.
Холандски извештај, међутим, није користио неке од кључних могућих извора које је могао (или морао) да има на располагању. Реч је о налазима два шпијунска авиона типа Авакс који су са мандатом Северноатлантског пакта из ваздушног простра Пољске и Румуније осматрали исток Украјине, где је у то време беснио рат између владиних трупа и проруске одбране Доњецка и Луганска.
Поставља се питање зашто НАТО и најутицајнија држава тог војног савеза – САД – нису ставили снимке Авакса на располагање холандским експертима ако су већ недељама пре тога тврдили да је авион на линији Амстердам – Куала Лумпур оборен ракетама проруске самоодбране Доњецка и Луганска? Све то утолико пре што радарски систем којим располаже Авакс може да детектује сигнале које емитује ракетни систем противваздушне одбране са земље или из ваздуха.
Позивајући се на изворе у влади Немачке, немачки медији објавили су да су НАТО Авакси успели 17. јула да забележе сигнале једног од два противавионска система који су деловали тог дана на подручју источне Украјине. Реч је о систему који се, према НАТО класификацији означава као СА-3 (на слици горе). Зашто НАТО није објавио тај податак и зашто би он могао да буде споран?
КАКВЕ ОДГОВОРЕ НУДИ СА-3
Наиме, иза ознаке СА-3 крије се заправо С-125, односно ракетни систем Нева или Печора, којим је 1999. године оборен амерички Ф-117 изнад Србије. Проблем са тим системом је у томе што је руска војска одавно избацила из употребе С-125, и сада користи С-300. Додатни проблем је у томе што украјинска армија у свом арсеналу има С-125. Другим речима, уколико би НАТО учинио доступним своје снимске и уколико би се у њима показало да је С-125 оборио малезијски авион, то би била директна оптужба против кијевске армије као одговорне за обарање авиона. Утолико пре што ни Вашингтон ни Кијев никада пре нису тврдили да да су снаге самоодбране Доњецка и Луганска у свом арсеналу имали С-125, него су говорили о ракетном комплексу „бук“.
Ако би се, дакле, показало да на авион МХ17 није деловао „бук“, већ С-125, било би то очигледно амнестирање снага самоодбране, које су у западним медијима одавно оптужене као одговорне за рушење малезијског авиона.
Чињеница да амерички званичници и медији више не помињу трагедију МХ17 не може се објаснити само тиме да су медијска кампања и оптуживање Новорусије и Москве постигли свој циљ – завођење санкција Русији. Њихово ћутање крије нешто више од тога – Американци имају доказ и крију га јер би он могао да открије да је истина сасвим другачија од оне на темељу које су извршили притисак за санкције.
Да САД крију истину потврдио је и бивши аналитичар ЦИА Реј Мекговерн, који тврди да има утисак како су се Украјина, Малезија и Холандија договориле да ћуте о доказима шта је стварни урок трагедије. „Подозревам да и САД и Русија тачно знају шта се догодило. Порошенко и његови саветници можда знају, а можда и не знају. Нисам сигуран колико су они били упућени у оно што су у зони трагедије радили системи ПВО и јуришни авиони Су-25. Потребни су одговори управо на та питања. Једино нам није потребна нова потврда аксиома: побеђује онај ко говори неистину“, рекао је Мекговерн, тврдећи да снимци које је јавно користио Стејт департмент, покушавајући да одговорност свале на „проруске снаге“, не доказују ништа и да само потврђују да се америчка шпијунажа нашла у непријатној ситуацији.
