Прочитај ми чланакСрбија је ушла у рат које воде САД против ИСИС. То, међутим, не значи да ће Србија слати војнике у рат у Сирију, јер војно ангажовање није приоритет ни Америци.
Борци из Санџака погинули у Сирији: Мирза Ганић (лево) и Елдар Кундаковић (десно)
Допринос Србије биће, пре свега, у обавештајном смислу, кроз размену информација о њеним држављанима који су отишли да се боре на страни џихадиста.
Премијер Александар Вучић поручио је америчком председнику Бараку Обами у писму које је упутио посредством амбасадора Мајкла Кирбија “да Влада Србије подржава борбу против Исламске државе Ирака и Леванта, да је спремна да, скромним средствима којима располаже, ту борбу помогне”.
Министар одбране Братислав Гашић каже да борбу против ИСИС-а треба подржати и додаје да је и ВС спремна да “функционално и оперативно одговори свим задацима који се пред њу поставе”. Он, међутим, наглашава да је превасходно реч о размени информација о борцима ИСИС који би могли да дођу са простора Балкана.
На питање да ли Србија, као што је то урадила Хрватска, може да пошаље одређене вишкове наоружања курдским борцима који ратују против ИСИС-а, Гашић одговара одрично.
– Сви вишкови наоружања које је ВС имала у доба претходних влада су уништени – каже Гашић.
Из Србије само тројица исламиста
Из Србије се у Сирији, према подацима америчке Централне обавештајне агенције које је пре неколико дана објавио Радио „Слободна Европа“, на страни џихадиста боре само три особе, што је десет пута мање у односу на број екстремних исламиста који су у рат отишли из Црне Горе. У истој анализи наводи се да је из Босне и Херцеговине отишло чак 350 бораца, а из Македоније њих 20.
И војни аналитичар Александар Радић истиче да Србија највише може да помогне разменом обавештајних података о борцима ИСИС-а са српским пасошем. Он се слаже да Србија због учешћа у глобалној коалицији против џихада може да рачуна на потенцијалне безбедносне ризике, али истиче да су они мањи од користи коју од те акције може да има.
– Српски држављани који су отишли да се боре за ИСИС већ су потенцијална безбедносну претњу. Јер не зна се шта они могу да ураде када се, и ако се, врате. А у размени обавештајних података са другим земљама можемо да стекнемо увид у то где се они крећу, шта раде, какви су им планови – каже Радић.
(Блиц)
