Прочитај ми чланак
ФОТО: Изрази лица који много говоре: руски званичници – УН амбасадор Виталиј Чуркин и министар спољних послова Сергеј Лавров – за време Обаминог говора у УН Генералној Скупштини.
Лавров о Обамином говору: „Нисам схватио да ли је озбиљан или није, ово подсећа на Џорџа Орвела и његово министарство истине“.
Амерички председник Барак Обама јуче је одржао говор пред Генералном Скупштином Уједињених нација у Њујорку. У свом говору тежиште је ставио на три, према њему барем, кључна проблема – епидемију еболе у западној Африци, на наводну руску агресију на Украјину и ИДИЛ-ово ширење на Блиском истоку. Тим редоследом.
Лавров предложио да се организује форум о проблемима тероризма
РФ предлаже да се под покровитељством УН организује форум о проблемима тероризма на простору Блиског истока и северне Африке, са учешћем држава региона, Афричке уније, Исламске лиге, сталних чланова СБ УН.
То је изјавио шеф руске дипломатије Сергеј Лавров на седници Савета безбедности.
Према његовим речима, на дневном реду би требало да се нађу и застарели конфликти, међу којима је и најстарији арапско-израелски.
Он је истакао да је Москва подржала иницијативу америчког председавајућег у СБ да се усвоји резолуција о блокади терориста.
Лавров је упозорио да није добро представљати ИД као једину претњу региону.
Очекивано, руска реакција је ускоро уследила. Но, погледајмо прво што каже председник Обама:
„Док се окупљамо овде, епидемија еболе превелика је за јавне здравствене системе западне Африке, прети брзим ширењем ван граница погођених држава. Руска агресија у Европи подсећа на дане када су велике нације газиле мале у остварењу својих територијалних амбиција, а бруталност терориста у Сирији и Ираку натерала нас је да погледамо равно у срце мрака“.
Како год се окрене, амерички председник је за подијум УНГС-е дошао с јасном намером да Русију и ИДИЛ стрпа не само у исти кош, већ и у готово исту реченицу.
Наставља:
„Руске акције у Украјини поткопавају послератни поредак. Ево чињеница. Након што се украјински народ мобилисао тражећи реформе, њихов корумпирани председник је побегао. Након тога, против воље власти у Кијеву, Крим је анексирани“.
Овакве изјаве су очекиване од САД-а који и даље држи чврсто конфронтацијска став према Русији. Но, начин доставе реторике је врло занимљив. Изјаве које се своде на „Ево зашто“ или „Ево чињеница“ су увек врло сумњиве.
Наиме, истима се често користе медији када желе да прогурају идеолошку, политичку или неку другу врсту пропагандног материјала. Тада се публици у самом наслову често напомиње „Ево зашто је …“ ово или оно, попут „Ево зашто немате посао“ или „Ево зашто би требали ићи у рат у Сирију“. Начин овакве доставе реторике има своје разлоге. Тиме се читаоцу – или у Обамином случају глобалном аудиторијуму – сугерише „ја говорим из позиције ауторитета“, док заправо сама употреба било којег облика „Ево“ готово без дилеме увек упућује на недостатак стварних аргумената.
Чињеница да се Обама служи оваквим потезима више забрињава од чињенице да су његове изјаве поприлично непотпуне. Начин на који је споменути „корумпирани украјински председник“ побегао није уопште истакнут. Може он бити највећи симбол корупције на свету, али одобравати оружани државни удар је итекако спорно, бар од стране актера који се позивају на међународна права. Јанукович је ипак срушен у једном оружаном државном удару, а ако се та чињеница треба заташкати, може се, али она није спорна.
Надаље, говорити о анексији Крима без спомињања референдума о отцјепљењу је, још једном, врло проблематично. Чему кројење догађаја када су они посве јасни? Руска анексија је изведена, контра бројних међународних права, то није спорно. Али треба притом рећи и како је становништво тог истог Крима снажно подржало ту исту анексију. То не значи да је она оправдана, али то је већ тема шире дебате која прелази разне домена.
Без обзира на то, чињеница је да Обама у свом говору не оставља утисак непристрасног актера и то је оно што би глобалном аудиторијуму морало бити сасвим јасно. Ко год да америчком председнику асистира у припреми говора, очито има афинитете за хладноратовску реторику у руху једне модерне верзије скројене за неке нове генерације које преферирају врло поједностављене слике света.
Руси се чуде, али понешто су, изгледа, и они научили када је реч о информационом рату. Контрирање једним изјавама, које намерно изостављају чињенице, другим изјавама које наводно садрже чињенице, нема смисла, бар не ако се начин на који глобални аудиторијум интерпретира изјаве узме у обзир.
Руски МИП Сергеј Лавров стога кратко, али поприлично делотворно, истиче:
„Добили смо друго место на листи глобалних претњи миру и стабилности. Како бизарно. Нисам схватио да ли је Обама озбиљан или није и да ли се ту крије неки орвелијански елемент, јер ово подсећа на Џорџа Орвела и Министарство истине“.
(Адванце, Д. Марјановић)
