У фебруару 2014. године обележено је 55 година од једне страшне фебруарске ноћи 1959. године када је у планинском пролазу Дјатлов на планини Урал, под чудним околностима, живот изгубило девет искусних планинара.

То је била група студената политехничког факултета са вођом групе званим Игор Дјатлов по коме је овај пролаз касније и добио име.

Група се првенствено састојала од осам мушкараца и две жене који су имали за циљ да се попну на планину Отортен. Назив ове планине на језику племена Манси који живи у овој области значи „не иди тамо“. Јури Јудин, један од чланова групе, се разболео па се после два дана вратио кући.

Остали, иако су сви били искусни планинари и скијаши, су залутали због лоших временских услова и слабе видљивости. Зато су решили да се улогоре на планинској коси до јутра. 12. фебруара је према договору, требало да се јаве, али то се није десило.

Потрага за њима, укључујући и војску и полицију, је покренута тек 20. фебруара, а њихов шатор је пронађен тек 26. фебруара. Био је исечен изнутра и прекривен снегом. У њему се налазила обућа и одећа чланова групе.

По томе би се рекло да су изашли у журби, али својевољно. Оно што ником није јасно је зашто су изашли из шатора голи и боси напоље где је температура – 30 ˚Ц.

Трагови у снегу били су дуги километар и по и водили су ка другом прелазу. Пола километра од логора, у шуми, пронађена су два тела само у доњем вешу, без обуће, изгорелих дланова и смрзнути.

Ова два леша су били двадесетчетворогодишњи Георгиј Кривонишенко и двадесетједногодишњи Јуриј Дорошенко. У близини њихових тела пронађени су остаци ватре, а гране на једном дрвету су биле поломљене. На основу овога истраживачи су претпоставили на су се они пели на дрво како би угледали камп или извидили ситуацију.

Мало ближе напуштеном кампу пронађена су три тела. Она су била смрзнута и на различитим местима, али у положају који показује да су покушали да се врате у камп. То су била тела вође пута Дјатлова, Зине Колмогорове и Рустема Слободина. Само је Слободинова глава имала мању повреду, сви остали су били неповређени и без трагова насиља, тако да се сматрало да им је пресудила хладноћа.

Преостала четири планинара пронађена су тек после два месеца, дубоко у шуми испод четири метра снега. То су били Николас Тибо-Брижолела, Александар Золотаријов, Александар Колеватов и Лудмила Дубин.

Они су били обучени и то у одећу претходно пронађених чланова групе која је била исцепана и заражена великом количином радијације. За разлику од претходно пронађених тела која су била неповређена, код ових су три имала велике повреде које су, по доктору који их је прегледао, могле бити нанете само од стране неке јаке силе.

Код једног мушкарца је била тешко повређена глава, а код другог мушкарца и жене је био поломљен грудни кош. Оно што је најчудније, јесте да се ове унутрашње повреде нису виделе споља.

Такође, њихове косе су биле седе, тако да је и то изненадило истраживаче с обзиром да је једна од жртава имала 37 година, а друге две су биле у двадесетим. Четврта жртва је имала спољашње повреде, била је без језика, очију и дела лица.

Полиција је тврдила да је пронашла у потоку и да су повреде наступиле после смрти од воде, али слике са лица места показују како клечи далеко од воде.

Приступ целом подручју је био забрањен три године након ове несреће.

О узроку њихове смрти постојале су три теорије. Прва је тврдила да их је побило племе Манси јер су крочили на њихову земљу, али тамо није било трагова борбе ни било чијих других трагова осим њихових.

Друга теорија је тврдила да их је убила лавина, али у извештају са места несреће нису помињани никакви знаци лавине, а и виде се отисци њихових стопала како напуштају логор. Трећа теорија каже да су ветрови са планине Холачахл створили Харманов вортекс који је створио инфразвукове који имају психолошки утицај на људе.

Најновије теорије сматрају да се то група ванземаљаца окомила на планинаре јер једна белешка у њиховом дневнику гласи: ” Сада знамо да постоји снежни човек и да се може срести близу планине Отортен.” Али многи сматрају да је то била шала и да су то они говорили о себи.

И поред разних теорија, ова несрећа остаје неразјашњена и представља највећу руску мистерију. А Русија је сама по себи велика мистерија као и њени људи, путеви…

Оно што је познато је да су ови планинари поцепали своје шаторе изнутра и без одеће и обуће изашли из логора по великој хладноћи. Када су пронађени били су мртви. А шта их је убило то се не зна.

Новинари са лица места који су извештавали јавност о овом догађају су тврдили да су планинари изашли из логора одвојено и својом вољом, да су умрли од шест до осам сати после последњег оброка, да сила која је нанела повреде жртвама које су последње пронађене није људска, да је одећа на њима била радиоактивна, да се не зна ништа о стању њихових унутрашњих органа и да су им тела била тамно смеђа када су сахрањивани.

Друга гупа планинара која се налазила око 50 км од ове несреће је тврдила да је те ноћи у том правцу видела велику наранџасту површину на небу. Неки извештаји говоре да је на месту несреће пронађено пуно металних остатака што је довело до закључка да је била нека војна вежба. Други сматрају да су пили загађен отопљени снег па су полудели.

Да су ови планинари жртва војног експеримента може да се образложи чињеницом да су били озрачени, али војска никада није потврдила ове информације. Касније је потврђено да је у то време вршено лансирање супер тајне међуконтиненталне ракете Р-7, али њихова смрт и цело то подручје не говоре да је ова ракета узрок смрти.

После обдукције, унутрашњи органи су нестали, а они који су видели тела кажу да им је кожа била тамна и наранџасто-смеђа. Такође се верује да су били ослепљени јер су, и поред сувих грана око себе, покушавали да запале ватру са зеленим гранама које су кидали са дрвећа.

Сва документација везана за ову несрећу је проглашена за државну тајну. Досије је једном отваран, али му недосталу многи делови.

Јури Јудин, десети члан групе који се због болести раније вратио кући, је рекао да једна скија, наочаре и део одеће који је личио на војну униформу, нису припадали његовим пријатељима иако су се нашли међу стварима нађеним на месту несреће.

Стара легенда племена Манси каже да је на том истом месту, кога они зову Планина смрти, страдало девет људи из њиховог племена који су се ту сакрили од поплаве.

Иако је закључак спроведене истраге био да је узрок њихове смрти моћна, тајанствена сила, која за трен одузима живот ни данас се не зна шта им се тачно десило. Да ли је њихова смрт последица деловања неке паранормалне силе, ванземаљаца, војске или нечег другог, остаје тајна.

(Wебтрибуне.рс)

Ознаке: Дјатлов, мистерија, Русија, смрт 9 руских планинара