Прочитај ми чланак
МОСКВА – Руска страна је обећала да ће учинити све да њихови партнери у царинском савезу – Белорусија и Казахстан, убрзају процедуре издавања извозних дозвола српским произвођачима меса и млека, изјавила је данас Тањугу министарка пољопривреде Снежана Богосављевић Бошковић.
„Добили смо уверавања да ће овај проблем бити врло брзо решен“, казала је Богосављевић Бошковић у телефонској изјави, након састанка са министром пољопривреде Руске Федерације, Николајем Фјодоровим.
Она је пренела да је било речи и о могућностима извоза уситњеног меса из Србије, као и да јој је Фјодоров обећао да ће на нивоу Царинског савеза проследити на разматрање предлог Србије за даљу либерализацију трговине појединим пољопривредним и прехрамбеним производима.
Према речима Богосављевић Бошковић, тај разговор је био изузетно конструктиван и отворен и истакнута је обострана заинтересованост за унапређење сарадње између две земље у области пољопривреде
„У Србији је доста компанија које се баве производњом и прерадом меса и млека заинтересовано за извоз на руско тржиште. На претходном састанку договорили смо се да контроле испуњености услова објеката заврше наше стручне службе“, рекла је министарка, која се захвалила на поверењу које нам у том смислу пружа руска страна.
На овај начин, део извозних процедура је убрзан и поједностављен, али ипак, то није довољно, приметила је она.
Богосављевић Бошковић је објаснила да је потребно да након гаранција са наше стране, нови објекти буду објављени на листи одобрених за извоз на тржиште царинског савеза.
За нас је важно да се овај технички део посла обавља брже и ефикасније, додала је.
Разговарали смо и о могућности да на ово тржиште извозимо ситно конфекционирано, то јест уситњено месо, и у том смислу истакли смо да су наше слузбе у потпуности оспособљене за контролу следљивости сировина у складу са стандардима које руска страна тражи, рекла је Богосављевић Бошковић.
„Руска страна је ову нашу молбу прихватила и врло брзо ће о њој донети одлуку, надам се позитивну“.
Српска министарка пољопривреде такође је замолила колегу Фјодорова да подржи и предлог Србије за даљу либерализацију трговине појединим пољопривредним и прехрамбеним производима, као што су шећер, живинско месо, поједине врсте сирева, неке врсте алкохолних пића.
„Ово су, иначе, производи изузети из режима слободне трговине. За руску страну, ова либерализација не би значила угрожавање интереса њихових произвођача, а било би итекако важно и подстицајно за поједине гране наше пољопривредне производње и прехрамбене индустрије“, нагласила је Богосављевић Бошковић.
Будући да ово питање није у искључиво надлежности Министарства пољопривреде Руске Федерације, Фјодоров је обећао, како је навела, да ће наш захтев проследити на разматрање на нивоу царинског савеза.
Министарка је рекла да је и овог пута предложила да се позову руски инвеститори да улажу у наш прехрамбен сектор.
„Велики је број предузећа у овој области која су предмет приватизације код нас тренутно. Верујем да би многа од њих могла бити интересантна управо за руске инвеститоре. И у том смислу сам добила подршку и разумевање Фјодорова, и његових сарадника“, навела је Богосављевић Бошковић.
На крају, договорили смо и сарадњу у смислу подршке заинтересованих компанијама да учествују на изложбеним манифестацијама које се организују на територији Републике Србије и Руске Федерације, казала је Богосављевић Бошковић.
Она је упутила позив руској страни да буде земља партнер на нашем новосадском сајму, као и да министар Фјородов буде гост на тој манифестацији.
Српски пољопривредни произвођачи имају велике могућности да повећају производњу и извоз у Русију, али само ако уз помоћ државе наступе организовано на овом великом тржишту, речено је данас у Привредној комори Београда.
На састанку са привредницима из аграрног сектора, које је организовало Удружење пољопривреде и прехрамбене индустрије Привредне коморе Београда и Задружни савез Београда на тему како унапредити амбијент за пословање и инвестирање у пољопривреди, оцењено је да је у овом тренутку најактуелнија такозвана „руска шанса“.
„Мора иза нас да стане неко ко ће повезати произвођаче и тржиште, ко склапа уговоре и сноси ризик, јер мали произвођачи не могу да уђу у продајне системе ни Београда, а камоли Москве“, изјавио је директор компаније „Имес“, Рајко Латиновић.
Он је оценио да не би требало подстицати непотребан увоз меса и осталих пољопривредних производа него запошљавати нове људе повећањем домаће производње, саопштила је Привредна комора Београда.
Да би се успело на руском тржишту и опстало на дуги рок морају се појачати и ветеринарске службе, сматра Латиновић.
„Кад је Србија производила три пута више меса него што је трошила, имала је десет међународно признатих кланица. Сада се стока коље на 1.200 места, а на 1.500 места се „барата“ месом, док инспектора који би то све требало да покрију има десет пута мање него кланица“, навео је он.
Латиновић је оценио да је српско сточарство у односу на стање у 1985. години десетковано. Тада је било 1,2 милиона говеда а сада само 500.000, а преполовљен је и број свиња, рекао је он и нагласио да је циљ повратак на сточарску производњу од пре тридесет година.
Председник Задружног савеза Београда, Велимир Радојевић, сматра да је развојна шанса српске пољопривреде повратак на задругарство, јачање и модернизација тог сектора.
„Потребно је донети нови Закон о задругама, основати посебан сектор за задругарство у Министарству пољопривреде и дефинисати имовински статус задруга, које сада имају три облика власништва, задружно, државно и друштвено“, казао је Радојевић.
Према његоом мишљењу, требало би ставити ван снаге и одредбе старог Закона о стечају, односно издвојити задругарство, јер су захваљујући том закону у последњих пет година ликвидиране 763 задруге, односно 30 одсто од укупног броја задруга у Србији, а њихова имовина је подржављена.
Извор: Танјуг
