Прочитај ми чланак
Скорашњи амерички преговори о коришћењу војних објеката у Турској и Саудијској Арабији за тренирање „умерених“ опозиционих снага су још један дезинформација која се пропагира у западњачким медијима.
За оне који су редовно пратили стање на Блиском Истоку, сасвим је јасно да већ дуже време постоји сарадња између НАТО-а и регионалних савезника у тренирању, финансирању, наоружавању и усмеравању страних плаћеничких снага да илегално нападају и уништавају Сирију.
Ти исти савезници примењују исту тактику у региону већ деценијама. Скоре интервенције резултовале су у стварању плаћеничке војске ИДИС-а, једног од најбољих и најопремљенијих чудовишта Запада које је Блиски Исток видео.
Потпуно супротно од онога што Пентагон и америчко Државно одељење (Стате Департмент) пласирају у медијима, распрострањени и повезани тајни оперативци из САД-а, Турске, Саудијске Арабије, Катара, Израела, Јордана и других савезника НАТО-а из Персијског залива настављају да координишу и директним наредбама управљају својим Франкенштајном – ИДИС-ом.
Прецизније, САД и Турска лажно тврде да су „преговори напети“ између њих и да влада нејединство по питању коришћења турских база за операције против ИДИС-а и зоне забрањеног летења у Сирији. Заправо, Турска и друге НАТО чланице и савезници смишљено координирају своје „напоре“ по питању борбе против ИДИС-а. На пример, амерички војни званичници и западни медији лажно описују кампању бомбардовања исламиста у Сирији као неуспешну.
Чак и неискусни војни аналитичар може лако да увиди да су коалициони ваздушни напади у Сирији лимитирани у броју и ефективности, и да тешко да је нека војна инфраструктура ИДИС-а нападнута. Да би направили поређење, преко 1000 авиона у 38,000 мисија је током 10 недеља бомбардовало током рата на Косову и Метохији у пролеће 1999. док је мање од 50-100 мисија спроведено над Кобанијем током четири недеља, а већина напада је одрађена друге недеље октобра, након што су ИДИС исламисти били у позицији да заузму највећи стратешки најважнији град који бране снаге ПКК-а и YPG-а (сиријски Курди), који су непријатељи Турака и ирачких Курда. Случајност? Тешко.
САД, Турска и друге НАТО чланице и савезници раде четири године на подршци, тајној логистици, одбрани од ваздушних напада исламиста и обавештајној служби која тренира, наоружава, припрема и штити плаћенике дуж сиријско-турске границе. До почетка ове године они су контролисали скоро целу границу Сирије са Турском.
Осим извршавања тајних операција, Турска, чланица НАТО-а преко пола века непрестано дозвољава САД-у и другим НАТО чланицама коришћење својих база како би спровели огроман обавештајни надзор и извиђања у региону (ИСР).
За оне који су радили обавештајни посао, познато је да је напредак технологије ИСР-а омогућио невероватан увид, контролу и командовање, што се ретко дели са јавношћу.
На пример, пренос напредног наоружања од ирачких снага на северу Ирака до ИДИС-а није било изненађење или прерачунавање тајне војске и обавештајаца који су били директно укључени у посматрање и дириговање активности широм Ирака и Сирије. Та стратешки оркестрирана иницијатива спровела се да би се остварили следећи циљеви:
1)Разоружање северно-ирачких војних снага да би ослабили и елиминисали контролу Багдада у региону. Познато је да војска на северу Ирака није била лојална Багадау и да би напустила свој положај.
2)Пренос напредног наоружања ИДИС плаћеничким снагама ојачао би њихову могућност да прете и супротставе се Багдаду, ПКК-у, YPG-у и Сирији. САД је намерно одложила испоруку важне војне опреме Багдаду, који је њу већ платио.
3) Помагање ирачким Курдима да ојачају позицију КРГ-а (Курдска регионална Влада), одвоје се од Ирака и постигну пуну аутономију и сувереност циљ је Запада већ деценијама.
Катар, УАЕ, КРГ, Кувајт, Саудијска Арабија, Израел, Јордан и други настављају да финансирају и помажу иницијативама НАТО-а. Главни разлог је то што је циљ НАТО-а да промени власт у Сирији, ослаби и елиминише ПКК/YПГ, створи независну курдску државу у Ираку и даље изолује и ослаби Иран и Русију.
Аутор текста је Scott Rickard, бивши амерички обавештајац у Флориди. Овај текст је објављен у иранским медијима.
