Прочитај ми чланак
Има један народ мали бројем али духом непобедив. Има један народ који никад ником слуга није био. Тај народ огромне индивидуалности каква год сила да га је притискала знао је како да спасе своју душу. Знао је увек како да спасе своју породицу, спасе пријатеље, спасе православље своје. Никад није заборављао ни оне друге, имао је тај народ увек разумевање и за непријатеље своје.Тај народ Србима се зове.
Тачно је да је умео да изгуби по коју битку. Знао је нажалост понекад да посумља у своју духовну снагу. Тиме је само показивао слабост тако нормалну за човека. Али зато када се год окретао светосављу постајао је непобедив. Покушавали су непријатељи то да схвате. Размишљали од чега је тај народ саткан. Покушавали су то себи да објасне. Трудио се злотвор да нађе слабости Србинове. Онда када је непријатељ мислио да је близу решења да ће успети, Србин је поново показивао невероватну моћ. Увек се изнова уздизао из каља у који је био на моменат запао. Уздизао и постајао још јачи, поноснији и исправнији.
А онда је Запад, гледајући тај народ – али и братски и православни народ Руски, схватио да не постоји сила која их може победити. Искуство им је говорило да би, када год би силом кретали, још већом силином бивали одбијени. Нису схватали како је то могуће, када снага православља није у сили. Али снага православља је у породици, истинољубљу , правди, вери и духу. Увидевши јасно ту снагу Ален Далс, први цивилни шеф ЦИА, написао је:
«Словене ратом не можеш да победиш. Ми ћемо им дати лажне идеале и они ће сами себе да униште»
Сада читајући ове речи Алена Далса делује ми као да су делимично и успели са овим лажним идеалима. Јер како друкчије објаснити да смо ту где смо? То је једино објашњење зашто се власт таквог народа понаша поданички. То је једино објашњење како је народ дозволио да га воде они који су спремни да му оставе љагу Бриселског споразума. Да га воде они којима хомосексуалност не представља болест. Они који нормалну породицу исмевају и излажу руглу. Они којима су Немци већи пријатељи од браће рођене. Они којима православље представља само терет преостао као заоставштина прошлости. Управо они који су дозволили да београдско и српско небо упрља застава Велике Албаније. Па и небо је одмах сутра заплакало. Киша је покушала да спере срамоту која деспотима српским није била довољна да се повуку. Љага која је нанета њиховом народу није била довољна да смањи њихову самозаслепљеност. Да их натера да постану свесни своје гордости и да барем на тренутак покажу да нису само по месту рођења Срби. Како се то догодило народу кога ратом не можеш победити?
Једино објашњење опет налазим у размишљањима бившег шефа ЦИА, Алена Далса, која је требало да представљају срж америчке послератне доктрине борбе против православног Истока:
«Рат је завршен, полако ћемо све изградити, и даћемо све што имамо, сво злато, сву материјалну моћ на магарчење и залуђивање људи.
Човечији мозак, свест људи склони су променама. Посејемо ли тамо хаос, ми ћемо неприметно да им подметнемо лажне вредности и приморати их да те вредности и прихвате. Како? Ми ћемо наћи истомишљенике, своје савезнике и помоћнике у њиховој домовини.
Мало по мало, ми ћемо одиграти грандиозну по свом обиму трагедију погибије свих православних Словена, и коначно, неповратно ћемо угасити њихову националну свест. Књижевност, биоскоп и позориште ће прослављати најнижа људска осећања. Ми ћемо на сваки начин подржавати оне који буду усађивали у човеков разум култ секса, насиља, садизма и издаје – једном речју сваке неморалности.
У управљању државом, ми ћемо изазивати хаос и неред. Неприметно, но активно и постојано, помагати деспотизам чиновника, корупцију и непринципијелност. Честитост и праведност биће исмевани, никоме неће бити нужни и биће сматрани остатком прошлости. Грубости и наглост, лаж и обмана, пијанство, наркоманија, издајништво, шовинизам и непријатељство према народима – све ћемо то култивисати у свест људи.
И мали број, веома мали број људи ће схватити о чему се ради. Али, такве ћемо људе ставити у беспомоћан положај, исмевати се са њима, оклеветати их и прогласити их отпадницима друштва. Ми ћемо рушити духовне вредности, вулгаризовати и уништавати основе народне моралности. На такав начин ћемо расклимати покољење за покољењем, ловићемо људе у детињству и младалачком добу, увек ћемо главну ставку да бацамо на омладину, деморалисати, развраћати и обешчашћивати је. Направићемо од њих цинике, вулгарне људе, космополите. Ето, тако ћемо ми то да урадимо».
Имали смо ми, историјски гледано, овакве нападе и раније, пред којима су падали они лошијег генетског или духовног материјала. Прекрштавани су Срби у католике, у муслимане, у ко зна шта још. Имали смо и заблуду комунизма. Увек су гурани Срби на Србе. Нажалост ови слабији су то и прихватали. Али би увек када би се вратио свом светосављу Србин поново бивао награђен.
Непријатељ је схватио да је једини начин да победиш Србе – да их наведеш да се одрекну светосавског пута. Победити Србију је немогуће ако су јој чељад верна. Једина могућност да Запад успе да дефинитивно покори Србију јесте да њена деца покажу недостатак вере. Србија може бити побеђена само ако је њена деца издају.
И сада нам је нејасна будућност. А, са оваквом влашћу, и садашњост. Једино што нам остаје је часна прошлост. Запитај се Србине – зашто је часна, шта је то друкчије било? Не дозволи да подлегнеш лажима ЕУ, Енглеске и Америке. Они никад нису показали искрено срце, њихова рука никад није дала чврст стисак . Они су на речима били увек јаки а на делима увек млаки. Њихова дела су увек била управљана искључиво њиховим материјалним интересима. Никад они нису могли да схвате чисту душу. Правда је за њих појам из уџбеника, који треба доказати на суду. Истина њима представља нешто што се не може доказати. Чојство је за њих појам за који нису ни чули.
Да ли њихов лажни пут може да буде, сме да буде наш? Да ли ћемо дозволити да се оствари Далсов план, да нас опсенама поробе, да нас химере натерају да се одрекнемо наших истинских вредности? Да нас без рата победе? Да се, као Индијанци које су скоро истребили и потом затворили у резервате – одрекнемо своје земље и баштине за флашу вискија и безвредне ђинђуве? Или ћемо, као и увек досад, васкрснути, одбацити лажи и обмане, и повратити сопствену снагу? Јер, када победимо себе и своје слабости, нема тог непријатеља који нас може победити.
