Прочитај ми чланак
На Косову су почетком деведесетих година терористичке групе, од којих је касније настала ОВК, биле малобројне. Међутим, због неколико разлога, као што је подршка са стране, али и добрим делом због српских грешака, тај број се увећава, објашњава пуковник Илић, који је као командант аеродрома Слатина, због важности објекта, морао да прати целокупну ситуацију на Космету у страху од терористичких напада.
– Било је почетком деведесетих година 20 до 50 албанских терориста на Космету. То су у ствари били разбојници, кокошари, без неке озбиљне организације. Онда је 1993. група Хашима Тачија убила два полицајца код Глоговца. Ту ноћ је обављен само увиђај, али смо сутрадан и следећих неколико дана почели претресе по кућама у Глоговцу и Србици, по целој Дреници настаје репресија над цивилима. Можда је албанским терористима то и био циљ, провокација да изазову српску репресију. Према нашим обавештајним подацима, после тога је број терориста ОВК порастао на око 200 – објашњава пуковник Илић како је настајала ова терористичка група.
Непотребна репресија
Он додаје да је, нажалост, често коришћена репресија уместо да се преговара са виђенијим Албанцима.
– Када је нападнута кућа Адема Јашарија, осим што је убијен он и још неколико терориста, страдало је доста цивила. После тога је ОВК порастао на око 2.000 људи. За све то време ствара се паралелан свет на Космету – додаје Илић.
Сви примили мито
– Препричаћу вам једну анегдоту из тог времена. Решили смо да урадимо проверу пунктова од Приштине до Ђенерал Јанковића на граници са Македонијом. Послали смо провереног Албанца. Била је претпоставка да ће од 13 пунктова на седам примити мито, на три сигурно неће и на три можда. Када се наш Албанац вратио, чуђењу није било краја, мито су примили на свим пунктовима – завршава Илић.
Наиме, док Срби држе сву власт, Албанци су избачени и препуштени себи, па се баве шверцом, трговином дрогом, куповином наоружања и све време раде за „своју ствар“.
– Људи на власти дуго нису ни знали шта Албанци раде, оптерећени расподелом моћи. Тек 1995-96. године увиђају да се у редовима Албанаца нешто догађа. Тада је већ било касно. То Срби са Космета никоме нису смели да признају или известе врх државе. Почиње велика обмана на релацији Приштина-Београд. Српске власти тамо тврде како се на Космету ништа не догађа, да је све под контролом и да сигурно неће доћи до сукоба – открива Илић.
„Љет марк“
Он објашњава како су Албанци све могли да купе и потплате. Тако описује пример јефтине корупције кроз изреку коју су Албанци често говорили „дај боже да нам се никад не врати наша власт, јер је код наших све било скупље. Код вас се сваки посао завршава за пар стотина марака“.
Бивши командант приштинског аеродрома:
1. Узалудне наде у Јељцина
2. Косово бранили димним кутијама
3. „Патриотизам“ дебело наплаћен
– Богатији Албанци повезују се са функционерима и виђенијим Србима, наводно не мешајући се у политику. Праве велике фирме, компаније за аутотранспорт, које ће кад дође време ставити на располагање ОВК. Полиција је функционисала само дању, а ноћу су Албанци обављали дотур оружја, шверц. Ако и наиђу на полицију, то се решавало парама, па је познат албански надимак за полицајце на Космету „љет марк“, односно десет марака – објашњава наш саговорник како смо због корупције, слабе контроле и бахатости полако испуштали Космет из наших руку.
Од додаје пример како су на пункту од на пример села Коморане на путу Приштина-Пећ, у смени дању дежурала два полицајца.
– Прође за смену 500 возила, па ако за свако десето узму по десет марака, то је 500 немачких марака за дан. И тако је било сваки дан – описује пуковник Илић шта се дешавало на Космету, описујући како су корупција и неспособност срозали српску власт на Космету, која настанком ОВК и подршком Запада овим терористима више није била способна да се избори да овај део државе остане у Србији.
Лојални Албанци убијени
Колико се Србија слабо сналазила са догађајима на Космету и није знала да привуче Албанце на своју страну, показује и овај случај.
– На Телевизији Нови Сад сваке недеље је била емисија о оданим Албанцима. Међутим, проблем је био што после приказивања емисије већина њих није живела дуже од пет дана. Зашто је то тако урађено и даље не знам… – огорчен, присећа се тих дешавања Илић.
(Vesti onlajn)
