Прочитај ми чланак
Размере тријумфа републиканских кандидата на изборима за представничка тела у САД медији су већ током ноћи почели да упоређују са цуманијем и ураганом.
Кључна битка овог новембра вођена је за Сенат, где је на располагању било 36 места. У претходном сазиву демократе су имале 53 места и подршку 2 независна сенатора, а републиканци 45, па им је било неопходно да сачувају своје и преузму 6 ривалских места.
Једанаест држава сматрано је „бојним пољима“ – у две су већину бранили републиканци (Канзас и Џорџија), у осталима демократе.
Испоставило се да је у свакој од њих представник ГОП или победио, или изгубио са мање од 1 процента разлике, као у Вирџинији и Њу Хемпширу (где још увек нема проглашења победника).
Западна Вирџинија, Јужна Дакота, Колорадо, Ајова, Северна Каролина, Арканзас, Монтана. Очекује се да ће истим путем кренути Аљаска и Луизијана и да ће коначни скор бити 54 републиканска сенатора.
Неке од тих победа биле су неочекиване, као оне у Северној Каролини и Колораду. Друге су донеле нове хероје у први план америчке политике. Међу њима су 37-годишњи Том Котон из Арканзаса, најмлађи сенатор, и Џони Ернст, 44-годишња звезда десног крила и Yоутубе-а.
Њима је заједничко то што су имали запажену каријеру у војсци, која је укључивала службу у Ираку. Та два имена треба запамтити, јер ће извесно имати запажену улогу у наредним годинама.
Ернст је прва жена коју је у Сенат послала Ајова, први пут жена представља и Западну Вирџинију, док је Јужна Каролина изабрала првог црног сенатора за преко 130 година. У Представничком дому је први пут више 100 жена међу 435 чланова.
Подједнако вредне за ГОП биле су победе неких искусних и цењених политичара, који су се суочавали са озбиљном претњом.
Међу њима су досадашњи лидер мањине у Сенату Мич МекКонел из Кентакија, Пет Робертс из Канзаса и гувернер Мичигена Рик Снајдер, могућ председнички кандидат за 2016. Драматичну победу у гувернерској трци остварио је и Рик Скот на Флориди.
Гувернерске трке су донеле серију великих изненађења, у којима су републиканци добили или веома тесно губили у многим традиционално снажним упориштима демократа, у многим државама на североистоку и региону Великих језера.
Џон Касић, гувернер Охаја хрватског порекла, победио је очекивано, али је освојио нестварних две трећине гласова у држави која је традиционално међу најнеизвеснијима.
Праве дебакле доживела су највећа демократска имена – нови гувернер Обаминог Илиноја је републиканац, а дом породице Клинтон у Арканзасу дао је победе ривалској странци у свим тркама.
Додатни ударац представљају порази многих кандидата које су Клинтонови и Обама лично подржавали и долазили у помоћ њиховим кампањама (мада се велики број демократских кандидата ограђивао јавно од Обаме, да његов лош рејтинг не пређе на њих).
Посебно је болно за њих што је издвојени тандем Ернст-Котон из држава које су помогле да Бил Клинтон и Барак Обама ступе на сцену.
Бил и Хилари Клинтон, која би требало да се кандидује за председницу 2016, заједно су наступали на скоро 200 скупова у овој кампањи. Овакви резултати су за њене амбиције веома лоша вест, а додатни проблем представља константни пад бирачког тела на које рачуна, пре свега младих и етничких мањина, којих је на изборима било 10 до 20 посто мање од националног просека.
Демократе су платиле скупу цену потпуног ослањања на демографију и тзв. „Обамину коалицију“ – за председника је пре две године гласала велика већина етничких мањина и млађих од 25 и прилична већина женских бирача. Добар део припрема за ове изборе базирао се на теорији да демографија иде на руку демократама.
(Б92)
