ЛИБИЈА ВЕСТИ: Исламисти сатерани у ћошак, 70% Бенгазија ослобођено

23:02 05.11.2014.

Велика офанзива генерала Калифе Хафтара у Бенгазију против исламиста не јењава. Након успешног заузимања главног штаба исламиста групе Ансар ел Шариа, која терорише Бенгазијом од почетка рата у Либији, снаге Калифе Хафтара, под именом „Операција понос“ оствариле су значајан напредак на терену.

После успеха у окршајима са исламистима у кварту Сабри у Бенгазију, војне јединице „Операције понос“ и Либијска Национална Армија (састављена од чланова племена Варшафане и Зинтана) одгурнуле су исламисте све до луке Бенгазија. Највећа лука у источној Либији је затворена, а кретање бродова и увоз робе заустављено.

Ратна морнарица (која је уз Калифу Хафтара) повећала је број бродова у луци, а улице које воде до луке су забарикадиране. Током повлачења према луци исламисти су погодили један брод либијске морнарице и допремили возила са против-ваздушним наоружањем. Морнарица је међутим успела да одбије њихов напад и жестоке борбе се одвијају тренутно у том делу града.

У току прошле недеље делови јужног и источног Бенгазија су очишћени од терориста. На десетине људи је приморано да се исели из области захваћеним сукобима, мада је већи део стао уз безбедносне снаге и учествовао у борбама против исламиста. Млади људи помагали су Армији у рашчишћавању некадашњих склоништа исламиста.

Од почетка офанзиве погинуло је преко 250 људи и војника који су стали уз Хафтара, међутим нико није објавио број убијених исламиста, који је вероватно реда пар хиљада. Према тврдњама становника Бенгазија око 70% града је под контролом Калифе Хафтара.

Ко је Калифа Хафтар?

Калифа Хафтар је некада био блиски пријатељ Моамера Гадафија, који је помогао Пуковнику у свргавању краља Идриса давне 1969. Међутим, након што га је чадска војска заробила током сукоба са Либијом 1980. Калифа Хафтар је одлучио да се зарад слободе окрене против Џамахирије и оснује Либијску Националну Армију (не мешати је са садашњом ЛНА).

Међутим, није Чад био усамљен у ковању подлих планова против независне Либије. Подмићивању Хафтара кумовала је ЦИА, која даје Хафтару уточиште на само неколико километара од свог централног штаба у Вирџинији. Заузврат, Хафтар је имао задатак да организује војску и придобије људе који би служили америчким циљевима у Либији.

Идеална прилика да Хафтар испуни свој полтронски задатак била је 2011. када он постаје командант побуњеника. Међутим, ситуација у Либији измакла је контроли свим творцима почетног хаоса. Калифа Хафтар задржао је својепозиције у Бенгазију, а његови непријатељи постали су

исламисти, који директну помоћ добијају од Саудијске Арабије, Катара и Турске.

Са ратом 2011., дошло је и доста људи плаћених да се боре против Џамахирије, такозваних исламиста. Њихов центар постаје Дерна, град на истоку Либије, а Бенгази јако упориште. У жељи да потпуно преузму контролу над Бенгазијем, због нафтних поља, веће луке и аеродрома, исламисти се непрестано сукобљавају са Хафтаром. Све је то ишло преко цивила Бенгазија. Свакодневни атентати, бројне аутомобил – бомбе и отмице створиле су јак отпор у самом Бенгазију против ратоборних придошлица.

Упркос томе што је покренуо акцију чишћења Бенгазија, Калифа Хафтар реално нема подршку Либијаца. Подршку у овом рату са исламистима није добио зато што га Либијци гледају као новог Гадафија, иако је то његова највећа жеља, већ зато што су исламисти постали нетрпељиви. Често Либијци кажу да их је Хафтар издао два пута, како могу веровати човеку поново?

Верује се да је Калифа и даље у добрим односима са ЦИА-ом, али САД делује незаинтересовано када је овај сукоб у питању. Претпоставка је да САД због губитка контроле у Либији чека да види ко ће победити у свеопштем рату. Помоћ војним јединицама у борби против исламиста дао је једино Египат, чији становници су такође угрожени присуством толиког броја исламиста близу границе. Војну подршку Хафтару дала је и Либијска Национална Армија, коју чине припадници племена Варшафане и Зинтана. Они су то урадили јер имају истог непријатеља, а и жељу да ослободе Либију екстремистичких фактора.

Која је улога Мисрате сада?

Оно о чему ниједан медиј не прича јесте порекло становника Мисрате. Мисраћани су јеврејског и турског порекла и одатле потичу разлози зашто је Мисрата била један од центара побуне против Џамахирије и зашто врши геноцид над Либијцима последње три године. Није тајна да Мисратом због тога лако управљају Ционисти, а главни Циониста заслужен за рат Либији јесте Бернард Хенри Леви, француски филозоф, јеврејског порекла. Рат против Моамера Гадафија до танчина је разрадио Бернард Хенри Леви, и на то наговорио Николу Саркозија.

Мисрата је постала позната по масакру над Либијцима из места Таверга, које се налази близу града Мисрате. Током рата 2011. цело насеље је уништено и спаљено до темеља, на стотине људи убијено, а остали расељени по целој Либији. До данас настављају са спорадичним нападима на ово црначко племе, углавном кукавичким упадима у избегличка насеља и убијањем цивила на спавању.

Тренутно Мисрату у Триполију представља Омар Хасси, на челу њихове самопроглашене Владе. Након пораза Муслиманског Братства у јуну ове године на изборима у Либији, Мисрата је добила њихову подршку и одлучила да направи сопствену власт у Триполију, а из Триполија избаци легитимно изабран Представнички Дом. Мисраћани су десна рука Муслиманског Братства, које је у спрези са исламистима у Либији. Немојте се чудити што сада Мисраћани не гледају религију. Ционистима религија никад није значила. Моћ и власт над Либијом јесу једина ствар за коју се они боре.

Њихове војне јединице су познате под именом „Либијска зора“ и оне су у рату са већином либијских племена. Себе сматрају јединим правим наследницима побуњеника који су се борили за слободну Либију 17. фебруара док све друге називају издајицама, укључујући и Представнички Дом.

Мисраћани су одлучили да своју војну подршку дају исламистима у Бенгазију. Омар Хасси је назвао Хафтара злочинцем, а послат је конвој од 30 возила ка Бенгазију као помоћ исламистима. Авиони „Операције понос“ су срећом пресреле су конвој и уништиле га, те Мисрата није имала среће у том покушају. Међутим, круже гласине да комерцијалним авионима Мисрати стиже високотехнолошко наоружање.

Осим у Бенгазију, мисратска „Либијска зора“ је ангажована и у западној Либији, где се боре против племена Зинтан. Почеле су борбе за град Ал Касарт у региону Wаршафане, док су у граду Кикли Зинтанци потврдили контролу над већим делом града и објавили да су освојили још једну зграду.

Дакле, у Либији тренутно постоје две власти – једна у Триполију под контролом Мисраћана и Муслиманског Братства, и друга у Тобруку, под управом мање – више легитимно изабраних посланика (излазност на изборима када су они изабрани је била мала, а њихови представници су полтрони Запада).

Са једне стране боре се мисратска злочиначка група „Либијска зора“ која је уз исламисте и Муслиманско Братство, док је са друге стране омражени али корисни генерал Калифа Хафтар и Либијска Национална Армија састављена од племена Варшафане и Зинтана.