Равногорски покрет отаџбине Српске ускоро ни по коју цену неће одустати од ексхумације масовне гробнице у насељу Шибови, у којој су посмртни остаци око 1.000 равногораца убијених 1945. године, најавио је јуче Дарко Боговац, председик крајишког округа овог покрета.

Он је најавио да ће од републичких и бањалучких институција затражити дозволу за ексхумацију, а да је у току прибављање и усаглашавање документације у равногорском покрету.

Према његовим речима, Покрет ће тражити финансијску помоћ града Бањалуке и Владе Републике Српске да би на достојанствен начин у Шибовима било обележено страдање припадника Југословенске краљевске војске у отаџбини. Боговац истиче да се овом покрету јавио одређен број сведока ових догађаја, не желећи да каже њихова имена.

Отварање приче о масовним гробницама с краја Другог светског рата, која је деценијама била табу тема, покренуло је, заправо, сведочење Миодрага Ченића (87) из Бањалуке. Он је у исповести казао како је крајем пролећа 1945, по наредби тадашњих комунистичких власти закопавао побијене. Гробница је на узвишењу Шибови, где су, како каже, партизани побили између 700 и 1.000 заробљених војника Павла Ђуришића. 

Овом проблематиком се већ дуго бави и удружење „Открићемо истину“ из Будве. Управо захваљујући њиховим напорима биће достојно обележене бар гробнице на подручју Словеније. Истина о осталим стратиштима тек излази на видело.

– У Мајевцу код Добоја, пред сам крај рата партизани су убили целу једну болницу. Тифусаре и рањенике из збега антикомуниста који су се нашли у том крају, на путу ка Западу. Њих више од 700. Откривен је само мали део гробова, али не и масовна гробница. На путу до Словеније, кроз Босну и Хрватску, страдало је на хиљаде њих. Али, актуелна црногорска власт неће ни да чује за комунистичке злочине – каже Владо Никлановић, из овог удружења. – До сада су само Словенци поступили цивилизацијски, откривајући масовне гробнице на својој територији.

Иначе, браћа Душан и Владо Никлановић из Будве подигли су на Мајевцу скромно спомен-обележје страдалима који су, на путу ка Словенији, тражили спас код савезника Енглеза.

Историјски подаци око којих се, углавном, слажу и „партизански“ и „четнички“ извори наводе да је, у периоду између 10. и 15. априла 1945. године група од 7.000 (неки извори тврде и 12.000) црногорских четника под вођством Павла Ђуришића, после праве голготе кроз Босну, стигла на подручје Лијевча поља, где су покушали пробој према Босанској Градишци. 

Наиме, у „Војној енциклопедији“ из 1971. године наводи се да су после раскола са Дражом Михаиловићем почетком 1945.године на подручју источне Босне, црногорски четници, њих око 7.000, одлучили да се повлаче према западу.

– Пошто нису прихватили вођство Секуле Дрљевића, који је тада сарађивао са владом НДХ, усташе су их напале и разбиле у Лијевче пољу, пише у „Војној енциклопедији“.

Други извори даље наводе да је, пошто је разбијена главнина Ђуришићевих снага, дошло до расула у четничким редовима и покушаја пробијања у групама, у чему су их спречили партизани који су тада били у налету према Бањалуци и који су већину четника успели да заробе.

– У Бањалуку су, после ослобођења града од усташа 22. априла 1945. године, заробљеници довођени на три локације, код бивше касарне „Мали логор“, касарне „Врбас“ и на локацију качаре у насељу Лауш. После испитивања спровођена је такозвана тријажа. Веће „зверке“ одвођене су на саслушање, а неки су без суђења стрељани у шљункарама на Врбасу, иза садашњег студентског кампуса. Део је стрељан код дворане „Борик“ близу садашњег гробља, наводе историчари који су се бавили овим догађајима.

Известан број млађих момака издвојен је и одведен у прихватни центар на Лауш и без суђења су погубљени на Шибовима, о чему је сведочио и Бањалучанин Миодраг Ченић (87).

(Вечерње новости)

Ознаке: Četnici, Бањалука, масовна гробница