Прочитај ми чланак
Завршена је посета Патријарха московског и све Русије Кирила Србији. Неке резултате – и не само они који се директно односе на наше православне везе – резимираћемо са Николом Кнежевићем, председником Центра за истраживање религије, политике и друштва.
Господине Кнежевићу, да ли је новембарска посета патријарха био исто тако успешна као октобарска посета Председника? У то се надао амбасадор РФ у Србији Александар Чепурин…
Свакако да је посета Његове светости била веома успешна и у једном духу братских и хришћанских односа две помесне Цркве. Рекао бих чак и успешнија јер посета Патријарха није била оптерећена неким политичким и економским питањима.
Са друге стране, у интервјуу за лист Данас, патријарх Кирил је изјавио да политика коју воде српско и руско руководство не треба да се одваја од жеља народа, па и епископ бачки Иринеј још пре доласка поглавара РПЦ најавио је разговоре не само о питањима хришћанског света, већ света као таквог. Да ли то омогућава да се посета тумачи као још један покушај Москве да ојача политичке односе са Београдом?
Мислим да изјава ипак носи једну политичку конотацију, на неки начин сугерише у ком правцу треба да се креће српска политика и некако говори у прилог тези да та посета није случајна. Рекао бих да се ради о политици меке моћи. Жеља народа је показана на задњим изборима и она се креће у правцу евроинтеграција и не бих рекао да је то противно руским интересима, судећи по изјавама из Кремља. Мишљења сам да би Србија требало да пронађе начин да у овом предхладноратовском стању Запада и Русије, искористи своје добре односе са обе стране, да се истакне као један посредник и тиме да оснажи своју геополитичку улогу.
Патријарх Кирил такође је указао на проблеме са којима се суочава српско становништво на Косову, између осталог, на одсуство слободе кретања. Да ли СПЦ и РПЦ могу да утичу на ситуацију, узимајући у обзир снажну политичку подршку пројекта независног Косова?
Та изјава Патријарха Кирила је веома важна. У светској јавности би треба ло што више наглашавати тежак положај српског народа на Косову, нарочито Срба у енклавама. Заједнички напори две цркве могу да утичу на побољшање ове ситуације и мислим да би један од начина тих напора био мировни активизам у смислу развијања дијалога са исламском заједницом ка Косову ради изградње поверења између Албанаца и Срба, али и бољег третмана власти у Приштини према српском народу на Косов у, који сада никако није добар. Мислим да је то немогуће радити без подршке хришћанских цркава на Западу, кој е би били заинтересован е да помогну око те врсте дијалога. Јер цркве су на неки начин и мировне институције.
Који од многобројних догађаја у оквиру посете патријарха Кирила вам се учинио посебно значајним?
Можда литургија која је одржана у недељу је била својеврсни триумф саборности руског и српског народа. Хтео бих посебно да издвојим једну изјаву Патријарха Кирила о Европи која је изгубила свој хришћански идентитет. Мислим да има многог истине у томе, обзиром на стање у ЕУ, која у многим својим институцијама креће се преко једној радикалној секуларизацији. То је оно што увек треба наглашавати.
