Прочитај ми чланак
Постоји ли развој свести, да ли је могућа промена свести и дешава ли се сазревање свести у уму и духу. Да ли нас технике развоја свести воде у добром правцу.
New age поклоници паганске духовности су пуни фраза као што су развој свести, промена свести и сазревање свести. За све њих то означава стање промене свести која по њиховом убедјењу и по мноштву разних секташких учења води супериорном духовном стању, које од секте до секте, односно од учења до учења има различиту конотацију. Код неких је развој свести везан за овладавање психичким моћима, достизање зена, нирване, мира, спокоја, мудрости или снаге ума да се управља духовима и људима. Да се разумемо, то је све пут у пакао.
Понети крст свој са Исусом Христом је пут за хришчанина а не развој свести
На овом месту ћемо покушати да читаоцима дамо на увид пар сугестија које долазе из православног хришћанства, јер онај ко у Христу узнапредује добија на увид дубоку мудрост света, односно способност да распознаје добре и зле духове, добре и зле идеологије, па се може препознати и шта је секта и зашто. Ко молитвом, постом и покајањем достигне духовне висине, лако разуме ко је ко и шта је шта у свету. Отуда је православно хришћанство, ако није замућено разним паганским утицајима, а и то се дешава, кључ за разумевање свести и света.
Постоји ли развој свести
Не постоји буквални развој свести као неки органски процес. Постоји школовање свести. Свест се може школовати у добром, а може и у злу. И једно и друго може бити штетно за душу.
Библија – Јеванђеље по Матеји, глава 13.
1 И онај дан изишавши Исус из куће сеђаше крај мора.
2 И сабраше се око Њега људи многи, тако да мора ући у лађу и сести; а народ сав стајаше по брегу.
3 И Он им казива много у причама говорећи: Гле, изиђе сејач да сеје.
4 И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их;
5 А друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше; јер не беше у дубину земље.
6 И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше.
7 А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их.
8 А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шездесет, а једно по тридесет.
9 Ко има уши да чује нека чује.
Школовање у добром али погрешном усмерењу, може од човека створити дивну особу и хуманисту који ће ипак завршити у паклу јер је бавећи се овоземаљским хуманитарним и еколошким радовима потпуно заборавио на своју душу.
А са прљавом и грешном душом се не иде у рај.
Нови пагани и разне окултне групе у свим својим промотивним активностима и манипулацијама говоре о развоју свести.
То је по њима битно, јер је то пут до Бога, развој свести, праволинијски или спиралан је увек пут ка горе, то је увек напредак и прогрес. То је слепо црево ума.
Циљ хришћана није развој свести, него очишћење душе, које се постиже кајањем, дубоким покајањем и скромношћу, мишљењем о себи да си ништаван. Хришћанин носи крст свој кротко.
Пагани гордо и усхићено желе да њихова свест буде супериорна, обожена, да сами својим снагама и силама постану богови, свеци, небеска бића на земљи.
Неки међу њима то и постижу, постају пагански богови, демони у људском облику, јер је у њиховој пракси развој свести само школовање у злу и подавање душе утицају поднебеских сила.
Медитације, окултни обреди, процесије, мистичне службе, употреба дрога и опијата који шире перцепцију и ослобадјају свест, или пак аскетско умирење тела и мисли, само је једно те исто делање које води ка изградњи моста према поднебеском свету у коме те чекају зли дуси.
Они те и убеђују да је твој пут развој свести и да треба да пратиш инструкције како би добио менталне, психичке или окултне силе.
Развој свести је школовање у добром или у злом, школовање кроз искуство и кроз усвојене или наметнуте вредности, свест се не развија.
Свест води душа, а само чиста душа може да буде трезвена и целомудрена, скромна и мирна, спремна да прими благодат Светог Духа.
Да ли се свест мења
Да и не. Мења се свест како се усвајају нови вредноси ставови али то је кретање у кругу, као када змија гризе свој реп на мистичним симболима, који су симболично описивали трансфигурацију свести у мудрост. То је само мудрост палог света, материјална и поднебеска мудрост, отуда и змија као симбол дјавола у тој мудрости налази своје коначишзе и исходиште.
Може се свест променити и на горе и на боље. Може се свест култивисати друштвеним нормама и притисцима, али једина свест која се мења на боље је она која долази до спознаје о сопственој грешности. Да, само она хришћанска душа и онај ум који спозна колико је његова природа пала и душа грешна, црна и упрљана, има промењену свест у добром смеру, смеру спасења. Све остале промене свести су психолошки инжињеринг, тренинг ума да прихвати нека правила понашања и функционисања. Отуда толико психолошких пракси који су само психо инжињеринг и поправљање свести до нивоа да буде функционална у друштву и групи у којој је, да прихвати друштвене норме.
Кад неко каже да се свест мења код окултиста, мистичара, јогија, тантриста, јер су они упражњавали одређену паганску и окултну праксу, то само значи да су своју душу прљали све више и више греховношћу и да су се претварали у људске лутке којима управљају поднебески духови. Завршна фаза тих особа су мртве душе, окамењен живот, бездушни и умртвљени људи, уроњени или у беживотност и пасивност или у сулуди активизам.
![arapi hriscani]()
Постоји ли сазревање свести
Не, то не постоји, то је измишљотина окултиста. Душа не сазрева, она је предвечна, настала пре нас, и душа може само да се покајањем и причешћем чисти од греха, да кроз деловање Светог Духа дође до свог изворног сјаја, до своје суштине која је оскрнављена прародитељским грехом и свим осталим гресима које смо за живота скупили.
За окултисте и пагане је развој и сазревање свести нешто што је природно својство душе, као што је природно да се нешто радја, развија и умире у овом свету. И то је та обмана коју лукави рогати свима њима подмеће, поситовећује душу са овим светом, односно са душом овога света, материјалним животом. А душа није од овога света, она је од онога света и само деловањем Светог Духа она може да се врати свом изворишту, Богу Оцу.
То је битна разлика измедју православних хришћана и пагана. Ми православни хришћани знамо и верујемо да нам само милост Бога и свих Светих може помоћи да уз помоћ Светог Духа и наш молитвени напор очистимо душе наше, док пагани гордо верују да се сазревање свести дешава кроз обреде, медитације и молитве паганским боговима – демонима. Једно је тачно, оно што они раде даје резултат који им се обећава, они постају оно што им зли дуси обећавају – пропадљива полубожанска бића.
Оно што ми хришћани знамо, кроз Господа Исуса Христа и веру у Њега као Спасиоца ми чистимо душе наше, те се облачимо у непропадљиво одело вечног живота, и то није наша заслуга него Његова милост ка нама. Јер, Он је дошао да нас спасе, да смо у стању сами себе да спасимо из овог палог света, не бисмо ни били у њему.
