Прочитај ми чланак
Као гром из ведра неба светску и домаћу јавност је изненадила изјава председника Владимира Путина и директора Гаспрома Алексеја Милера о обустави изградње гасовода Јужни ток. Ако одлука буде коначна, Република Српска би изгубила веома значајне инвестиције које достижу и до две милијарде евра.
Иза свега стоји Европска унија и САД које својим деструктивним ставом и деловањем покушавају да умање утицај Русије на овом простору, иако је тај „утицај“ за опште добро свих европских земаља.
Република Српска је уложила много новца, а руководство Републике Српске сматра да није логично очекивати да се пројекат тек тако напусти, те да су очекивања да ће у наредним месецима Јужни ток поново доћи на дневни ред и да ће се он изградити.
Војно-политички аналитичар Гостимир Поповић сматра да је на сцени русофобија:
Једна од кључних енергетских акција која је требала да обележи 21. век тренутно треба да се заустави зато што су опструкције тог пројекта веома снажне и долазе из неколико центара моћи. Један је ЕУ, други САД, а трећи су локалне вође или локални шерифи на Балкану, типа оних у Сарајеву, Загребу и тренутно оних у Софији. Сада се је дошло до ситуације, да је оно што је у интересу грађана региона југоисточне Европе или целе Европе, односно да се обезбеди енергетска стабилност, тренутно заустављено. То је последица свих ових догађаја који су се дешавали задњих година јер је тај мега-пројекат за југоисток Европе нападан са свих страна, уместо да буде подржан и да већ сада имамо ситуацију да смо у завршној фази, а ми смо у фази прекида. Најодговорнији за то су поједини „јастребови“ у ЕУ који под диригентском палицом САД покушавају да науде Русији са тим активностима. Они тим активностима нису наудили Русији него својим грађанима. Други фактор на југоистоку Европсе су они који отворено говоре о томе да не желе никакав руски утицај и руско присуство, као и помињање руског имена уопште у Републици Српској, Србији и целом региону. На сцени је већ одређена русофобија која ће у наредном времену зауставити донекле те активности, али ја сам сигуран да Јужни ток и енергетска стабилност југоисточне Европе, а посебно православних земаља на овом простору неће бити заустављена, него ће само на неки начин бити успорена.
Постоји ли нека алтернативна могућност „Јужног тока“?
Има једна врло интересантна ствар у свему томе што многи не узимају у обзир – то је однос Турске. Турска је чак неким „подземним“ дипломатским активностима понудила Русији да она буде учесник у томе. Међутим за сада ту није још дошло до неких решења јер то до сада није требало. Ако се она активирају, сасвим је могуће да ће да се иде кроз међународне воде, до Грчке. Русија ће сигурно остварити своје планове, и економске и све друге везе, пријатељске везе са српским народом, ипак ће на неки начин обезбедити да тај крак дође на ове просторе. Наравно, у томе ће бити још више ометања и сплеткарења, поготово од ЕУ и њихових експонената у Загребу, односно под утицајем Ватикана и под утицајем ислама чији је центар у Сарајеву. Та два центра ће на сваки начин покушати да ослабе снагу српског народа, да ослабе везе српског и руског народа, а у томе ће им први објекат бити Република Српска и напади на њу и њене ингеренције. Други објекат је Србија, те ће на тај начин покушати елиминисати утицај Русије, па макар то било и на њихову штету, а најбитније је да се не уради нешто добро.
Из Европске комисије је саопштено да анализирају руску одлуку и подвлаче да ЕУ није против изградње “Јужног тока”, него тражи да “Гаспром” поштује одредбе Трећег енергетског пакета, којим се мора одвојити испоручилац гаса од оператера.
Став Руске Федерације је да се “Јужни ток” не може градити према том пакету јер је пројекат започет пре његовог ступања на снагу, те да је то у колизији с правним принципом да се прописи не могу примењивати ретроактивно.
Из амбасаде САД у Сарајеву су наравно, у свом циничном стилу, одмах поздравили одустајање од „Јужног тога“ у циљу „либерализације“ тржишта, те је саопштено да БиХ треба да истражи све опције у складу с прописима Енергетског уговора за проширивање и диверзификацију свог снабдевања енергијом. Наведено је и да би ограничавање на само једног од водећих добављача и игнорисање других повољних енергетских пројеката, по њиховим речима, била лоша одлука за све грађане БиХ.
Економиста Синиша Вукелић, уредник пословног портала capital.ba, сматра да је штета свима учињена.
Какве последице обустава изградње „Јужног тога“ може имати по Републику Српску?
Заиста, вест је затекла све политичаре у региону, а посебно у Републици Српској и Србији. Сматрало се да је тај пројекат дефинитивно један од успешних који ће се реализовати наредних година. Многи су полагали економске и политичке наде у то да ће и овај регион добити алтернативни и сигуран извор енергента. Последње званичне изјаве из Русије потврђују да до тога ипак неће доћи, а велико разочарење је дошло не само због тога што је обустављен један пројекат који је већ увелико у реализацији у Републици Српској, него што су основане и комапаније за то, а била је планирана изградња и две електране на гас. Србија је мењала своје законе у складу са релаизацијом „Јужног тока“. Званично је саопштено да је продала и Нафтну индустрију Србије како би учествовала и убирала приходе од транзита гаса кроз своју територију. Имамо чисте сада економске губитке, али много већи су губици, односно извори прихода који су били очекивани од реализације пројекта и транспорта гаса. Велики су и политички губици у Републици Српској и Србији јер је „Јужни ток“ представљан као успешан пројекат.
Да ли постоји неки други „Јужни ток“?
То је навероватнија претпоставка да ће се ићи на нови гасовод преко Турске. Овде се може видети да су мале земље које су биле по страни овог великог глобалног сукоба између Русије, Брисела и Вашингтона претрпеле колатералну штету ни криве ни дужне, али не све. Занимљиво је да Србија, Бугарска и Република Српска сносе последице одустајања Русије од „Јужног тока“ због сукоба, али истовремено и друге земље које су биле по страни су колатерално оствариле корист. Турска је ту највећи добитник, што је несумњиво, али и Кина јер је добила јефтини енергент у овоме читавом „рату“ који се води на дипломатском терену између Москве, Кијева Брисела и Вашингтона. Алтернатива је тај гасовод преко Турске, али то још увек може бити на дугом штапу. Видимо колико је новца, времена, преговора уложено у реализацију „Јужног тока“, тако да је веома упитно и нико више са сигурношћу не може рећи да ће и тај огроман пројекат бити брзо.
