Прочитај ми чланак
Ситуација све драматичнија, неки данима без хране, без воде, са отвореним ранама. Мађарска организовала и цивилну стражу за заштиту границе.
Ситуација у старој суботичкој циглани све је гора – десетине илегалних миграната, али и званичних тражилаца азила, смрзава се на отвореном. Скупљају се око заложених ватри, спавају у склоништима и шаторима, склепаним од материјала нађених на оближњој градској депонији, немају пијаћу воду, храну…
Према речима Тибора Варге из хуманитарне организације Источноервопска мисија, међу њима има и деце, а тренутно је најмлађа двогодишња девојчица.
Резултати
До 1. новембра са више од 13.000 тражилаца азила урађено је само 11 интервјуа.
Издато је свега 435 азилних личних карата и поднето 309 званичних захтева за азил.
– Последње две недеље сам свакодневно тамо, јер је ситуација алармантна. Број људи варира од 70 до 80, па се повремено пење и до 150. Једни преко ноћи одлазе, други у групама долазе. Неки су сведочили да у путу последња два-три дана нису имали шта да једу – каже Варга.
Његова организација покушава да им набави пијаћу воду, храну, лекове, ћебад. Двојицу млађих мушкараца са промрзлинама и отвореним ранама на стопалима од вишедневног пешачења Варга је сместио у болницу. Због нехигијенских услова неки су добили чак и шугу. Свима њима циглана је последње одмориште пред покушај преласка мађарске границе, где се сада срећу не само са полицијом, већ и са мађарском цивилном стражом.
Број тражилаца азила и миграната све је већи са надолазећом хладноћом. Више од 13.000 људи тражило је азил до 1. децембра, што је више него икада раније, каже Радош Ђуровић из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила:
– Они не могу да приступе азилној процедури, да добију личне карте тражилаца азила, чак ни да поднесу захтев за азил, да буду интервјуисани, да добију одлуку о азилу. Разлози су одсуство техничких и људских капацитета Одсека за азил, стручних кадрова, опреме, воље… Систем азила не функционише у Србији и у овом тренутку земља није у стању да спроведе азилне поступке и донесе одлуке о азилу!
Због тога је много људи у сивој зони, препуштених сами себима, нема их у евиденцијама, немају никакав доказ о идентитету и основу боравка у Србији. Не знају коме да се обрате, од кога да траже заштиту, која права имају…
– Онима који су успели да изразе азилну намеру не дају се више дозволе одсуствовања из центара за азил, па не могу ни да се крећу, а да не изгубе место у центру и право на азилни поступак. Како се време погоршава, њихови животи биће још више угрожени, што показује тренутна ситуација у Суботици – каже Ђуровић.
Међу азилантима је највише Сиријаца, који не могу да се врате под нож муџахедина и милитаната ИСИС-а:
– Стога апелујемо да, када не може да буде ефикасна, држава под хитно поступи према Закону о азилу и додели привремени азил свима који су азил тражили и тренутно су у Србији, и то у периоду до једне године. Тако ће ови људи моћи да добију азилну исправу, како не би морали да се крију по шумама, како би могли да отворе банковне рачуне са којих могу да подигну новац од родбине и најближих, и како би могли да буду прегледани и добију социјалну асистенцију.
Осим што Срби, као народ који се срео са избеглиштвом, има моралну обавезу да помогне овим људима и реши проблем, по Ђуровићу, привремена заштита је најјефтинији начин за то. Јер, већина људи која некако дође до Србије има нешто новца да купи храну, одећу, ако треба плати и кревет, уместо да буде на отвореном.
– Наша држава не може да их депортује ефикасно ни у Македонију, ни у Црну Гору, а о земљи порекла нема ни говора кад цео свет прима људе из Сирије. Преостаје нам да будемо хумани и да се понашамо по закону – поручује Ђуровић.
