Прочитај ми чланак
Москва не намерава да разматра критеријуме укидања западних санкција, али ако ЕУ испољи здрав резон, спремна је на конструктивну сарадњу по том питању. Ово је у ексклузвном интервјуу за РИА Новости рекао министар иностраних послова РФ Сергеј Лавров, резимирајући резултате године.
Русија страда од западних санкција, у првом реду од европских, наши партнери у ЕУ од узвратних мера РФ. Колико је продуктивна линија очувања ових узвратних мера?
Нашалост, у односима са ЕУ пришли смо оној црти када гестови добре воље више не дају потребне резултате. Не треба заборавити да је актуално стање ствари постало последица оне политике коју је Брисел спроводио у погледу Украјине. Затим је ЕУ без основе покушавала да пребаци на нас одговорност за трагедију која се десила, увела је против Русије једностране санкције, чија примена је нелегитимна, осуђена у Генералној скупштини УН и противречи нормама СТО. При томе логика пооштравања санкција ЕУ мало је везана за развој украјинске кризе.
Више пута је било изјављено да су покушаји да се са Русијом разговара језиком ултиматума потпуно неприхватљиви и бесперспективни. Наш одговор на ове кораке био је избалансиран, узимао је у обзир права и обавезе Русије поводом међународних уговора, између осталог у оквиру СТО.
Мере за ограничење увоза прехрамбене робе из ЕУ нису санкције. То је наше право на заштиту националних економских интереса и борба против несавесне конкуренције. Акције Русије су оправдане и законите.
Не планирамо да разматрамо некакве критеријуме укидања санкција. Њихово укидање је ствар оних који су их увели. Разуме се, ако ЕУ испољи здрав резон, бићемо спремни на конструктивну сарадњу по том питању.
Узимајући у обзир сложене односе са Западом, многи експерти говоре о окрету руске спољне политике, спољне трговине на Исток. Очигледно да је главни парнтер у том правцу Кина. Нема ли бојазни да ће зависност од Кине постати превише јака?
Наша земља спроводи спољнополитички курс у више вектора, што је фиксирано новом редакцијом Кнонцепције споне политике Руске Федерације коју је у фебруару 2013. године утврдио председник. Расположена је да развија узајамно корисне равноправне односе са свима који за то испољавају спремност.
Путин је више пута истицао да за нас сарадња са регионом Пацифичког прстена има стратешки, приоритетни карактер у читавом 21. веку и Русија као тихоокеанска држава ће свестрано користити огроман потенцијал наглог развоја региона Пацифичког прстена, између осталог за унапређење Далеког Истока и Источног Сибира. Одатле и наше интересовање за активно укључивање у интеграционе процесе у региону. Истовремено ми бисмо хтели да то чинимо не као алтернативу везама са ЕУ, већ истовремено са њиховим продубљивањем.
Наши односи са кином носе коњуктурни карактер и нису усмерени против било кога. У другој деценији 21. века наше везе су избиле на нов ниво – обухватног равноправног поверљивог партнерства и стратешке сарадње. Иза ове формуле је интензивно продубљивање политичких контаката, практична кооперација, сарадња на међународној сцени. Како су више пута истицали лидери наших земаља, односи Русије и Кине тренутно су најбољи у читавој њиховој историји.
Прошле године коначно је потписан споразум о испоруци 38 милијарди кубних метара гаса годишње Кини у року од 30 година преко источног дела руско-кинеске границе и оквирни споразум о испоруци још 30 милијарди кубних метара годишње преко западног дела. Нови хоризонти енергетског дијалога везани су са перспективом испоруке у Кину руског течног гаса. Кинески партнери су се укључили у велики пројекат Јамал течни гас, улазе у пројекат Ванкор.
После избора у Украјини говорили сте да ћете се обавезно састати са колегом из Кијева. Када се планира такав сусрет?
Отворени смо за конструктивни дијалог. Са својим украјинским колегама увек се трудим да одржавам нормалне радне контакте у току којих разматрамо текућа питања, укључујући реализацију договора достигнутих између осталог на највишем нивоу.
Данас је наш основни партнер у Кијеву за тражење решења конфликта на Југоистоку земље председник Петар Порошенко. Мировни план који је он истакао и одговарајуће иницијативе председника Владимира Путина постале су темељ познатих Минских договора, чије обавезно испуњавање је кључ ка животворном регулисању актуалне кризе.
Наредних дана планира се одржавање заседања Контакт-групе, у оквиру које треба да буде припремљен план практичних корака на рализацији ставова Минског меморандума од 19. септембра, који су припремили војни стручњаци и експерти и који се односи на раздвајање оружаних снага, повлачење тешког наоружања од линије додира у циљу коначног прекида примене оружја и достизања стабилног примирја. Надамо се у његову доследну реализацију.
Русија је већ дала и наставља да улаже огроман допринос подршци Украјине – само у последње време око 32,5-33,5 милијарди долара. И даље ћемо свестрано помагати формирању повољне климе за решавање великих проблема који стоје пред украјинским народом.
Да ли ће Москва очувати линију привржености територијалној целовитости Украјине? Да ли се разматра могућност признања ДНР и ЛНР?
Очигледно да без достизања узајамно прихватљивих договора међу самим Украјинцима, регулисање унутарукрајинске кризе није могуће. Неопходност инклузивног националног дијалога уз учешће свих без изузетка региона и политичких снага Украјине била је фиксирана у Споразуму од 21. фебруара, Женевској изјави Русије, Украјине, САД и ЕУ од 17. Априла, Минских договора од 5. септембра. У његовим оквирима треба размотрити уставно уређење, у целини будућност земље, у којој би свим бражанима било комфорно и безбедно да живе, где би у пуном обиму била поштована људска права у читавој њиховој разноликости.
Убеђени смо да циљ и резултат припреме нацрта закона о уношењу измена у устав Украјине треба да буде не козметично ретуширање претходних текстова, већ појава дугоко прерађеног и обновљеног друштвеног договора који би читаво полиетничко украјинско друтшво видело као солидан дугорочни документ, темељ правне државе који гарантује равноправност региона и националности.
У датом контексту хтео бих да напоменем да у Минску представници Кијева, Доњецка и Луганска договорили су се не само о примирју, већ и о „послератној“, ако тако може да се каже, етапи развоја Донбаса.
Русија као активни копосредник Минског преговарачког процеса намерава да предузме активно учешће у реализацији ових ставова.
Како процењујете рад посматрачке мисије ОЕБС-а у зони конфликта у Доњецкој и Луганској области?
Да подсетим да је одлука о постављању Сепцијалне мониторинг мисије ОЕБС-а у Украјини донета у марту ове године од стране држава-чланица због акутне потребе за деескалацијом растуће напетости унутар земље. Несумњиво, сама чињеница присуства великог броја међународних посматрача на украјинској територији, према нашим оценама, одиграла је одређену стабилизациону улогу. Упоредо са тим, отворено говорећи, очекивали смо више.
Резултат рада посматрача, њихов допринос регулисању унутарукрајинске кризе директно зависи од непристрасности и адекватности оцена оног што се дешава у Украјини. Треба признати да у неким случајевима посматрачима недостаје чврстине и принципијалности.
Сви ми схватамо у каквим условима посматрачи морају да делују. Реч је не само у јаком политичком притиску Кијева и његових западних ментора. У непосредној опасности је нашао живот посматрача ОЕБС-а, чији имунитет, како се испоставило, Кијев гарантује само номинално. Приморани смо још једном да напоменемо руководству Украјине о обавезама преузетим у оквиру ОЕБС-а да се осигура безбедност свим сарадницима мониторинг мисије.
