Русија не жели да поново буде изолована „гвозденом завесом“, изјавио је руски председник Владимир Путин.
Због санкција које јој је поводом украјинске кризе увео Запад, Русија је на ивици рецесије, а од почетка године забележен је значајан пад вредности рубље у односу на евро, наводи агенција Франс прес. Русија ће због санкција изгубити 40 милијарди долара, док ће због пада цене нафте регистровати губитак у износу од 90-100 милијарди долара, изјавио је руски министар финансија, Антон Силуанов. „Шта се догађа са нашом привредом? Губимо најмање 40 милијарди долара годишње због геополитичких санкција, и између 90-100 милијарди долара годишње због појефтињења нафте за 30 одсто“, казао је Силуанов.
И поред евидентних еконмских штета и без обзира на пад вредности рубље и раст незадовољства, становништво и даље чува своју уштеђевину у рубљима. То говори о народном поверењу у домаћу валуту која има подлугу у светском извозу гаса као и угледу Председниак Путина. У складу с истраживањем Сверуског центра за проучавање јавног мњења, две трећине Руса (65%) прати курс валута, а више од половине (53%) је узнемирено због слабљења рубље. Узнемиреност је психолошка али и реална ситуација у односу на стање у Руској федерацији између 1991-1999 године у време владавине Бориса Јелцина.
САД су наруској “несрећи” деведестих година ојачале своју позицију на светској политичкој сцени. Само је седам одсто Руса у последња два месеца мењало рубљу за другу валуту. Према подацима Левада-Центра, другог статистичког института, 80 одсто испитаника истакло је да примећује раст цена у држави, а пад нивоа животног стандарда. Као основне узроке пада у економији наводе пад цене нафте (45%), западне санкције Русији (33%) и припајање Крима (30%). Санкције ЕУ и САД и игра цена нафте део је игре САД, ЕУ и арапског света који је под патронатом САД и петро долара, а Крим и подршка руском становништву у деловима Украјине је вид националног циља и интереса Руске федерације која је примила око 500 000 Руса из Украјине као избеглице.
Обојене “револуције” у режији САД
Руски председник Владимир Путин је у рекао да ће Москва спречити „револуцију у боји“ и екстремизам, па је упозорио на опасност од илегалне имиграције и „радикалних“ интернет страница које окупљају младе. Већ дуже време, тачније од 2008. године ради се на сценарију политичког преврата против Владимира Путина. Планира се, или је у буџету превратничких структура Запада више од 500 милиона долара за политичку кризу у Русији на више тактичких нивоа. Председник Путин каже: ”У модерном свету екстремизам се користи као геополитички инструмент, за преобликовање интересних сфера. Видимо до каквих је трагичних последица довео талас тзв. револуција у боји”.
Путин страхује да би нереди у Украјини могли да погоде и Русију, посебно у тренутку кад западне санкције почињу да делују. Русија је већ суочена са сталним исламистичким устанком на северном Кавказу. Америчка стратегија асиметричних сукоба и афирмисање исламских добровљаца који треба да уруше државе, или делове држава са исламском већином, део је сценарија ЦИА према Русији. “Запад не крије да је циљ антируских санкција не присиљавање Русије на промену политике, већ смена режима“, изјавио је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров, наводећи и да је у Украјини Запад кренуо на „све или ништа“ и хтео да „насамари“ Русију. „Када је реч о концепцијском прилазу употреби принудних мера, Запад недвосмислено показује да они не желе да приморају на промену политике Русије, већ желе да остваре промену режима“, рекао је Лавров на скупштини Савета за спољну и одбрамбену политику.
„Наши западни партнери, у суштини су кренули у Украјини на све или ништа, ударајући по сопственом принципу демократске промене власти, подржали су екстремисте. По моделу урушавања бившег ССР-а али и грађанског рата у бившој Југославији Русији треба економски ослабити, политички компромитовати и сатанизовати руководство са Путином као предсендиком, а онда подстаћи социјалне немире због пада животног стандарда, активирати незадововљне тајкуне у Русији и ван ње, и изазвати етничко-верске конфликте унутар Русије. Најмонструознија опција ЦИА је отоворени сукоб Русије и Украјине који би активирао НАТО у одбрани ЕУ и Европе од ширења сукоба. Коришћење одбеглих и незадовољних тајкуна и бивших Путинових сарадника треба да буду део сценарија политичког удара.
Технологија удара
“Још 2012. сам говорио о томе да је Путинова владавина изграђена на коруптивним основама, сви чланови Путинове власти су на неки начин умешани у корупцију. Уколико би се власт променила, то би значило бројне истраге и вероватне казне. Због тога ће Путин по сваку цену желети да остане на власти”, навео је Колесников за радио Слобода. Он је такође те године упозорио да би званична Москва могла да употреби нуклеарно оружје.
“Тада нико није веровао да је могуће да се догоди рат који би могао да убије стотине људи. Данас, то је реалност, као што је реалност и да Москва може да употреби нуклеарно оружје у било ком тренутку. Можда се чини нестварним, али није толики нонсенс као што се чини”, објаснио је Колесников.
Бизнисмен, који је по занимању биолог сматра да висок рејтинг који Путин има не значи да је сигуран да неће у неком тренутку бити процесуиран под оптужбама за корупцију. “Рејтинг од 86% посто је велики, али не значи ништа. Сећамо се да је градоначелник Москве Јуриј Лушков три месеца пре одласка са те функције имао око 70, 80% подршке, да би потом тај проценат пао на 0,2”, наводи Колесников. Он наводи да Русија негира да је на неки начин и сама крива за економску кризу. “Увек је лакше рећи да имамо непријатеље, Сједињене Америчке Државе, Европу… Они су увек криви зато што Руси живе лоше, а такав став званичне Москве само повећава могућност новог рата. Држава има обавезу да храни народ, зато што економија не ради, а то чини експлоатацијом природних ресурса, што јој, за сада, успева”, сматра Колесников.
Он је истакао да се са Путином последњи пут срео 2008. године. “Запад не разуме Путинову политику, а најтачнију дефиницију политике руског председника дала је немачка канцеларка Ангела Меркел речима да Европа и Русија живе у различитим реалностима. То је стварно тако и Западу је веома тешко да разуме шта Путин ради”, закључио је Колесников. Некадашњи Путинов сарадник је у сукоб са председником Русије дошао 2010. године, када је у писму Дмитрију Медведеву приказао коруптивну схему која је укључивала и изградњу Путинове палате на обали Црног мора.
Путин у интервјуу у оквиру пројекта агенције ТАСС каже „Највиши званичници“. Чим Русија стане на своје ноге, постане јача и претендује да брани своје интересе ван своје територије, мишљење о њој и о њеним лидерима се промени у трен ока. Борба за геополитичке интересе доводи до тога да нека земља или постане јача решавајући своје финансијске, војне, економске и друге проблеме, или да склизне у категорију земаља трећег или петог реда и тако изгуби могућност да сачува интересе свог народа”. Бивши совјетски председник – лидер “перестројке” Михаил Горбачов, који је довео до пада Берлинског зида и распада СССР-а, о Путину: “Ми имамо председника, оствареног председника, али се чини да је почео да пати од истог обољења од којег сам патио и ја за време перестројке – претераног самопоуздања”.
Америчко-Немачке игре у Европи и Украјини
Секретар Савета за безбедност Русије Николај Патрушев изјавио је јуче да су САД један од иницијатора конфликта у Украјини, истичући и да би се конфликт проширио уколико би Вашингтон одлучио да испоручује оружје Украјини. Чули смо у више наврата потврде администрације (САД) да се Украјини допремају само несмртоносне врсте наоружања. Уколико се мења таква политика, може се говорити о озбиљном дестабилизујућем фактору, који може озбиљно да утиче на распоред снага у том региону“, додао је Лукашевич. САД су за улазак Украјине у НАТО док се Немачка формално противи. ”Одлуку о ступању Украјине у НАТО донеће украјински народ на референдуму”, изјавио је данас председник.
Украјинске прозападне политичке партије договориле су се да чланство у НАТО буде приоритет и да је споразумом предвиђено да до краја године треба да буде усвојен закон који ће потврдити намеру Украјине да тежи чланству у том војном савезу. Министар спољних послова Немачке Франк-Валтер Штајнмајер изјавио је да се противи уласку Украјине у НАТО. “Нема сумње да је несврстан статус (Украјине) значајан не само због осигурања стабилности у евроатлантској зони већ и у основном националном интересу украјинског народа” став је министра спољних послова Руске федерције Сергеја Лаврова.
Немци су, упркос актуелном конфликту са Русијом због украјинске кризе, против пооширења санкција Русији, а чак 27 одсто њих залаже се и за укидање постојећих, показала је једна анкета „Дојчландтренда“ коју је данас објавила телевизија АРД. Према тој анктети 43 одсто Немаца сматра актуелне санкције према Русији примереним, 19 одсто њих се залаже за даље пооштрење, а 27 одсто је за укидање санкција. Русија је још увек велика сила. Још увек постоје две доминирајуће атомске силе на свету које гарантују стабилност у тој области…“, рекао је Геншер и критички реаговао на политику Москве према Украјини, али и на политику Европске уније(ЕУ).
„Путинов поступак према Украјини није, наравно, прихватљив. Али, ради се о обликовању једног стабилног светског поретка“, рекао је Геншер и критички додао да је и ЕУ правила грешке. Немачка има интерес нормализације односа са Русијом али истовремено тежи да ослаби Русију на Балкану што је довело до отаказивања пројекта “Јужни ток” на Балкану и активирања гасног пројекта са Турском.








