Окружени смо факторима, од хране, преко медицине, до начина живота, који негативно делују на наш имуни систем. Познавање кривца може да допринесе смањењу учесталости разбољевања.

1. Шећер

Сахароза уништава имуни систем, доводи до гојазности и црпи вредне минерале из вашег организма. Чак и у малим количинама, шећер штетно делује на ваше здравље.

Количина од 100 грама шећера (око 8 кашика), колико се налази у две лименке газираног сока, смањује способност белих крвних ћелија да уништавају бациле за 40%. Овај ефекат шећера започиње мање од 30 минута након уношења шећера и може да траје и до 5 сати.

С друге стране, унос сложених угљених хидрата или скроба нема никакав ефекат на имуни систем. Шећер значајно делује на ваше хормоне, избацујући тело из равнотеже и изазивајући биохемијски хаос.

Ако конзумирате шећер ујутру, у подне и увече, ваше тело је увек у хаосу који доводи до болести. Даље, шећер је антинутријент, што значи да извлачи нутријенте из нашег тела.

2. Недостатак сна

Приметићете да су веће шансе да оболите од прехладе или неке друге инфекције када не спавате довољно. Недовољно спавања може да доведе до већих нивоа хормона стреса.

То такође изазива запаљенске процесе у организму. Иако истраживачи још нису сигурни на који начин спавање побољшава имуни систем, зна се да је бар 7 сати спавања за одраслог човека кључно за добро здравље.

Недовољно спавања такође утиче на лучење мелатонина. Мелатонин је моћни скевинџер (хватач) хидроксил радикала и више је него двоструко ефективнији од витамина Е, који је скевинџер пероксил радикала.

3. Вакцине

Насупрот саветима медицинских професионалаца, вакцине не побољшавају имуни систем. Вакцине садрже многе хемикалије, тешке метале попут живе и алуминијум, који сами сузбијају имуни систем.

Жива узрокује промене у активности лимфоцита и смањује њихов век. Вакцине такође смањују дејство т-лимфоцита, слично АИДС-у.

Тешки метали успоравају имуни систем, што је богом дано за вирусе, који захваљујући томе брже расту и размножавају се. То је као да вам вежу руке пред пливање.

4. Лекови

Додатна истраживања различитих лекова указују на то да они повећавају подложност инфекцијама тако што оштећују имуни систем. Истраживачи су открили да су неки људи који су узимали антибиотике смањили нивое цитокина – хормона који представљају гласнике имуног система.

Многи лекови сузбијају синергистичке ефекте имуних ћелија које су умрежене са ткивима и органима како би одбраниле тело од болести, инфекција и вируса.

Многи лекови такође садрже висок ниво специфичних токсина који инхибирају добре бактерије у цревима – главни извор имунитета код људи.

Дугорочна употреба лекова повезана је са већом учесталошћу инфекција и дужег трајања истих.

5. Алкохол

Познато је да алкохол узрокује дугорочне последице по тело и ум особе. Конзумирање пар чаша вина дневно сматра се добрим за побољшање кардиоваскуларног и можданог здравља.

Ипак, студија на Ратгерс универзитету указује на то да овај порок може да смањи број можданих ћелија код одраслог човека до 40%. Алкохол такође омета способност имуног система да се бори против инфекција и болести.

Претерана конзумација алкохола или дугорочно коришћење алкохола може да доведе до имуне дефицијенције на два начина – нутритивном дефицијенцијом и смањивањем броја крвних ћелија.

Алкохол погоршава нормално варење нутријената оштећујући ћелије у дигестивном тракту и ометајући лучење ензима потребних за варење. Алкохол такође може да поремети способност јетре да складишти важне витамине.

6. Прерађене житарице

Прерађене житарице као што су бело брашно, инстант пиринач, обогаћена паста, али и друге врсте брзе хране садрже мало нутријената и влакана у односу на природне, целе житарице из којих настају.

Продужено и претерано конзумирање прерађених житарица и високо прерађене хране, која садржи пестициде, хемијске адитиве и конзервансе, може да ослаби систем и учини га рањивим на хронична обољења.

Једна студија је показала да се способност белих крвних ћелија да униште бактерије значајно смањује 5 сати након конзумирања 100 грама прерађене хране.

Наша модерна исхрана, која укључује разну храну за понети или оброке из микроталасне пећнице, очигледно је крива за пораст аутоимуних болести као што су мултипла склероза, алопеција, астма и екцеми.

7. Хронични стрес

Благи стрес може бити добар по организам. Начин на који реагујемо на тај стрес је значајан фактор тога како стрес делује на наш организам. Многи људи игноришу стрес, али он има велики утицај на наш имуни систем.

Хронични стрес – узрокован стресним ситуацијама или догађајима који траје дуже време – подиже ниво кортизола у телу, смањујући производњу „добрих“ простагландина.

Хронични стрес вас може учинити подложнијим прехлади или грипу, али и срчаним болестима, дијабетесу итд. Практиковањем активности за смањивање стреса као што су јога, медитација и смех, можете спречити хронични стрес.

8. Недостатак витамина Д

Када се витамин Д веже за специфичне рецепторе, он ослобађа ланац догађаја којима се сузбија већина токсичних патогена , укључујући ћелије рака. Међутим, ако нема довољно витамина Д, систем може постати преоптерећен, при чему долази до развоја болести.

Управо то је разлог зашто људи који живе ближе екватору имају мању шансу оболевања од прехладе и других болести. Иако витамин Д може да се добије из ограничених извора, најбољи начин остваривања довољних количина витамина Д јесте сунчање у пролећним и летњим месецима.

Само 30 минута на сунцу може да вам обезбеди скоро 10.000 УИ (интернационалних јединица) витамина Д.

9. Дехидрација

Хронична дехидрација може различито да делује на хроничне болести. Неки докази указују на то да је дехидрација повезана са преосетљивошћу на специфичне облике рака.

Важно је обезбедити добар ниво хидрације како би се помогло организму да се заштити од болести и инфекција. Дехидрација може да утиче на енергију и спавање, али и на способност елиминација токсина из организма.

10. Нервоза и страх

Негативне емоције ослобађају нешто што може да утиче на функционисање организма. Задржавање негативних осећања може да ослаби имуни систем и драматично повећа ниво кортизола.

Ове емоције су последица опасности модерног живота, што социолози називају феноменом ризичног друштва. Страх ствара осећај узбуне у организму, стимулишући реакцију симпатетског система, при чему настају патогени механизми инфекција.

Нервоза и страх утичу на стање целокупног организма, нивоа хормона, али и на начин на који нас имуне ћелије бране.

11. Адитиви и токсини из прехрамбене индустрије

Адитиви и боје из прехрамбене индустрије главни су узрок АДХД, астме, рака и многих других болести. Сваке године произвођачи хране стављају 7,5 милиона килограма вештачких боја у храну.

Поред тога што оштећују органе, мешавине токсина у храни узрокују и рак, дефекте при порођају, алергијске реакције, али и аутоимуне болести.

Wебтрибуне.рс