Прочитај ми чланак
Није неопходно отворити поглавље 23 да би се схватило у каквом се стању налази српско правосуђе. Свако ко је водио било какав спор зна да се каљуга неефикасности, корупције и немара не може прогазити на начин како се надамо. Истовремено све је више оних који у безнађу неефикасности и нерационалности прижељкују Немца на челу српског правосуђа или формирање преких судова који би „по кратком поступку…“
Скенирање правосуђа не мора бити ни скупо ни дуготрајно, довољно је одабрати један, по свему школски пример на коме би се могла извршити обдукција српског правосуђа. Ради се наравно о поступку за рехабилитацију генерала Михаиловића.
Већ приликом доношења Закона учињени су пропусти да се детаљније пропише процедура и уграде механизми који би омогућили да се обезбеди ефикасност и правичност поступка. Ипак и такав, мањкав, Закон омогућио је рехабилитацију више стотина лица прогоњених из идеолошких и политичких разлога. Са исте оптужнице, осуђени истом пресудом и пред истим судом већ рехабилитовани Слободан Јовановић и Момчило Нинчић али не и генерала Миахиловића.
Поступак за рехабилитацију генерала Михаиловића покренули су његов унук Воја Михаиловић, Српски либерални савет, „Погледи“, Смиља Аврамов… још давне 2006.године.
И док се голооточани рехабилитују по аутоматизму, поступак генералу Михаиловићу се стално одлаже „због више силе“. Годину дана је утрошено само да се докаже да је генерал мртав. Као да је судско веће очекивало да се брадати генерал у стодвадесетој години појави на вратима и изјасни се о околностима своје смрти. Следећи трик је био одлушивање о укључивању СУБНОР-а у поступак који је по закону једнострани, па такозване кривичне пријаве против сведока (експерата), па укључивање тужиоца који треба да штити јавни интерес, па коначно замена судије који је изабран на другу дужност.
Оваквим темпом опструкције може се очекивати и замена судија због пензионисања, за коју деценију. Са правне тачке гледано поступак би требао да буде једноставан, слично оном за Слободана Јовановића. И слепац може видети да је процес из 1946.године реализован по стаљинистичком калупу без икакве шансе да окривљени изнесе своју одбрану и докаже „правду“. Брза ликвидација без права на жалбу само је печат на одлуку једне партије да преузме власт рушећи све демократске оквире.
Овај процес је важан као симбол. Као симбол дисконтинуитета са временом кад се судило по партијском налогу, кад се судијама замерало што се држе закона као „пијан плота“ а адвокатима претило због умешне одбране клијента. Као симбол одвајања извршне од законодавне власти у којој ће судије доносити одлуке кад сакупе довољно чињеница за пресуду а не вагати тренутак кад је треба саопштити из пропагандних разлога. Време је да прихватимо да чувена Брозова реченица „Ја ваш суд не признајем, ја признајем само суд своје партије!“ више не представља основни постулат правосуђа и да је суд једнак за све.
Генерал Михаиловић је већ рехабилитован у очима оних који су прегледали судске списе и сагледале сву монструозност овог монтираног процеса који је као претеча хашког трибунала увео „колективни злочиначки подухват“ као основу доказног поступка у коме је било важно доказати било чију кривицу да би се осудила цела, у суштини потпуно хетерогена, група. Генерал Михаиловић је рехабилитован у очима и срцима већине припадника српског народа који су са деценијама закашњења схватио да је комунистички сан био само оруђе у националном урушавању нашег народа иза кога су остале фабрике у рушевинама, неокомунисти на власти и границе на сваком кораку.
Време је да га и суд рехабилитује да бисмо дали шансу да га и службена историја рехабилитује као симбола српског страдања. Јунаку са Дине и Солунског фронта, човеку који је одбио капитулацију и повео борбу против окупатора, чија је породица лежала у бањичком логору а саборци стрељани као таоци, судили су властити саплеменици. Као и Србију данас странци су га издали, једни јер је Србин, други јер је антикомуниста али сви јер је био свој и слободан и јер није желео да напусти своју земљу ни америчким ни руским авионом.
Поглавље 23 не мора ни бити отворено. Европска уније није више дом слободних и цивилизованих народа већ бирократска творевина за лакше управљање „ресурсима“. Али са Унијом или без ње Србија мора постати земља у којој ће владати право и правда или ће се слобода заувек одселити из ње.
Мр Драган Крсмановић
Члан Српског либералног савета|
Ако Вам се свидео овај текст
можете нас подржати слањем СМС поруке.
