Од пада цена нафте на светском тржишту грађани Србије немају баш много вајде. Премда је црно злато изгубило више од половине вредности у односу на прошлу годину, на пумпама у Србији се точи тек за неколико динара јефтиније.

Нема вајде: У свету јефтино, у Србији скупо

Са друге стране, у Хрватској су цене горива пале испод нивоа из 2010. Појефтинио је и евродизел, баш као и у Словенији која је цене деривата снижавала у чак шест наврата од јуна 2014.

Зашто то није случај и у Србији? Зато што је Влада решила да се „убаци“ у цену деривата тако што од возача узима више новца. Повећане су акцизе 1. јануара 2015. а уведена је и такса за резерве горива.

– Нафта и њени деривати, када их купују домаћи прометници, обрачунава се у доларима, а на бензинским станицама их продају у динарима. Тако је, поред цене сирове нафте и котација бензина и дизела на међународном тржишту, веома важно и кретање курса динара у односу на стране валуте, поготово на долар – указао је Томислав Мићовић из Удружења нафтних компанија Србије.

Када пада вредност динара нафташима треба више динара да у страним валутама купе исту количину нафте или деривата, па се вишом ценом осигуравају од извесног пада динара према долару.

Намет креативног назива „такса на обавезне резерве“ уведена је 15. октобра па се на сваки продати литар горива наплаћује 2,6 динара плус ПДВ. Када се уз то и остале обавезе урачуна и акциза, држава заправо узима половину малопродајне цене горива због чега је Србија међу најскупљима у региону. Држава по сваком литру бензина узима 50 динара, а за дизел 46 динара, плус ПДВ.

У складу са захтевима ЕУ, Србија од марта контролише нафту и деривате – од увоза до пумпи. Уведено је обележавање горива, такозвано маркирање чиме је црно нафтно тржиште готово заустављено. Процењује се да ће то државној каси донети додатних 80 милиона евра, али је и то додатни намет на цену деривата. 

(Вести)

Ознаке: акцизе, деривати, цена нафте