Прочитај ми чланак
Након повлачења НАТО-ових снага из Авганистана, очекује се повећана активност радикалних исламиста у тој земљи и целом региону. Вашингтон и његови савезници нису успели да нанесу озбиљан пораз авганистанским Талибанима, штавише, они су успели да поврате контролу над бројним авганистанским провинцијама и остваре блиске везе са пакистанским талибанским покретом и лидерима исламског калифата на простору Сирије и Ирака.
Данас, такозвани џихадисти покушавају да максимално прошире свој утицај, као што су уласци у земље Централне Азије и Кавказа. Експерти и политички научници све више дискутују о могућности понављања “арапског пролећа” у земљама Централне Азије и у Азербејџану.
Ове државе имају сличности са земљама које су постале жртве арапског пролећа. Да ли ће Туркменистан постати најслабија карика или штит на путу џихадиста до земаља Централне Азије и Кавказа?
Туркменистан заузима специјално место у регионалном безбедносном систему. Карактеристична особина ове постсовјетске земље јесте константни неутрални статус, признат од стране УН-а, чија је последица да земља не учествује ни у једним политичким и војним савезима и скуповима. Одсуство потенцијалних спољашњих противника дозвољава влади ове земље да држи безначајну војску, у поређењу са величином и снагом земље.
Ашкабатов централни положај у односу на глобалне и регионалне центре и залихе угљоводоника омогућују успешну и профитабилну трговину и економске везе са више од 100 земаља света. Најзначајнији партнери су Иран (21,7%), Русија (18%), Турска (16,4%) и Кина(10,8%). Главна извозна сировина Туркменистана је природни гас, али постоје тежње да се извоз учини разноликим, повећањем производње нафте и нафтних продуката, електричне енергије, конструкцијских материјала, памука и других сировина.
Земље ЕУ и САД показале су интересовање у развоју економско-трговинских, као и других веза са Туркменистаном. Постоје планови да се саграде нови гасни цевоводи, поред већ постојећих Север-Југ и Исток-Запад цевовода, дуги 1735 км који би Туркменистан повезали са Авганистаном, Пакистаном и Индијом. Капацитет овог пројекта би био 33 милијарди кубних метара гаса годишње, а просечна цена пројекта би била 7,9 милијарди долара.
Турска игра посебну улогу у односима Туркменистана са другим земљама. Сличност култура, језика, религије, традиција, морала и обичаја приближује приступ држава у свим областима. Тако је током посете турског председника Реџепа Ердогана Ашкабату у новембру прошле године пажња била усмерена на чињеницу да преко 600 турских компанија и предузећа успешно ради у земљи, а да је укупно улагање турских компанија у Туркменистан преко 42 милијарде долара.
Сигурно, постоји жестокоа конкуренција између земаља заинтересованих за угљоводонике Туркменистан и робне и тржишне услуге. Ипак, ово такмичење није праћено покушајима да се појача војно присуство одређене земље у самом Туркменистану или околним земљама. Такмичење је ограничено на лобирање за руте гасног цевовода (до ЕУ, Турске, Ирана, Пакистана, Кине, Индије).
Чини се да су сви међународни играчи задовољни Ашкабатовом неутралношћу у спољној политици и тренутном неутралном статусу. Влада Туркменистана верује да ће земља успети да остане по страни регионалних и међународних конфликата, очувајући свој територијални интегритет и суверенитет.
Међутим, постаје све јасније у Ашкабату да претње по безбедност земље могу доћи од играча који немају земљу, првенствено од страних исламских група. Туркменистанци се боре заједно са авганистанским и пакистанским талибанима у Сирији и Ираку, а „Исламски покрет источног Туркменистана“ и „Исламски покрет Узбекистана“ већ су створени на територијама северног Вазиристана (Пакистан). Стижу вести да су „туркменистански талибани“ преузели контролу над територијама где гасни цевовод ТАПИ (Туркменистан Авганистан Пакистан Индија) треба бити постављен.
У 2014. Напади на туркменистанске граничне прелазе са Авганистаном постали су учесталији. Стотине мирољубивих становника је убијено, неки су обезглављени, њихова имовина је покрадина, стока одведена а десетине кућа је спаљено. Чувари граница Туркменистана трпе губитке, а неки су постали заробљеници исламиста.
Може се говорити о акцији „чишћења“, коју исламисти користе да би протерали локално становништво са територија близу границе и припремили терен за дубљи улазак у земљу. Они контролишу пут дуж туркменистанске границе и у могућности су да у сваком тренутку дођу до долине Мургаба и области Фарјаб. Авганистанске и Туркменистанске власти више не контролишу њихову заједничку границу у погледу трговине дрогом, кријумчарења и улазака исламских група, нити су у могућности да контролишу кретање локалних сточара који своју стоку воде на испашу са обе стране границе.
Треба имати у виду да је у периоду када је покрет Басмаши поражен у УССР-у 20-их и 30-их година прошлог века, огроман број великих и утицајних туркменистанских лканова прешао у Авганистан, на територије близу границе. Они се и даље залажу за повратак у земљу својих предака, те стално уцењују владу Туркменистана.
Проблем је добио на значају када се за две велике залихе природног гаса – Серак и Мургаб оазе, потврдило да су близу земаља које траже авганистански Туркменистанци. Дакле, повећана је могућност напада од стране авганистанских Талибана и џихадиста свих врста и боја на Туркменистан у пролеће 2015. Многи људи који су тамо одувек – Хазари, Туркменистанци, Курди, Узбекистанци и Таџикистанци добили су појачање у виду страних џихадиста и Авганистанаца из других провинција.
Очекује се да они нападну Туркменистан преко Багдис велајата дуж долине реке Мургаб. Без обзира на чињеницу да та област има добро утврђење и граничаре, привлачна је нападачима као најефикаснија рута за евентуални продор на север. Тамо има становника (који се могу заробити), много стоке, добрих путева, великог броја возила и чак наоружања.
Из Такта-Базара може се лако стићи асфалтираним путем до стратешки важног града Лолотана, близу којег је велико складиште гаса и нафте Галкиниш – база „ТрансКаспије“ за Европу.Одавде полази стартешки важан гасни цевовод „Исток-Запад“ који води до обале Каспијског мора.
Туркменистанска влада, упркос закашњењу, реагује на повећану претњу из Авганистана. Одрађне су брзе мере појачања контроле границе и других одбрамбених структура у овом делу земље, а никле су и нове тврђаве. Ров, 4 метара широк и 5 метара дубок прокопан је дуж авганистанске границе, и ојачан металним мрежастим штитовима.
Поред тога, развијени су контакти са потенцијалним савезницима у борби против исламиста. У септембру прошле године, генерал Хосеин Деган, ирански Министар одбране, посетио је Туркменистан ради координације напора две земље по питању регионалне безбедности. Главна тема преговора Ирана и Туркменистан била је сарадња ове две земље у случају инвазије џихадиста из Авганистана. Иранска страна је изразила своју спремност да у најскоријем периоду изведе војне маневре на северу земље, те је војска Туркменистана позвана да погледа маневар.
Истог месеца председник Туркменистана Г.М.Бердимукамедов изненада је стигао у Душанбе да присуствује самиту СЦО (Шангајска организација за кооперацију) као почасни гост, иако његова земља није члан те организације и раније је демонстративно одступила од било каквих регионалних инцијатива.
На самиту се председник Туркменистана сусрео са председницима Ирана, Монголије председавајућим ПРЦ као и са представницима Индије и Пакистана. Могуће је да су дискутовали о регионалним безбедносним проблемима на састанцима.
У августу 2014. влада Туркменистана одлучила је да изврши „деисламизацију“ свог образовног система. У оквиру имплементације билатералног споразума у погледу сарадње у области образовања, закљученог између Турске и Туркменистана, затворене су турко-туркменистанске школе и универзитети. Остала је само турска школа за децу запослених у амбасади и запослених у турским компанијама у Туркменистану. Универзитет је постао државни и програм је ревидиран.
Истовремено нови споразум између Туркменистана и Турске у области образовања у потпуности је елиминисао било какво недржавно мешање. Предмети који су били повезани са религијом су избачени из програма, време за молитве (које је било обавезно између часова) је укинуто. Све иновације које је увео познати турски верски научник Фетулах Гулен су избачене.
Влада Туркменистана предузима превентивне мере како би одбранила земљу у случају напада на њен суверенитет од стране радикалних исламских група из правца Авганистана. Без обзира на очуван ауторитет власти у земљи неких елемената арапског пролећа у њој, не треба очекивати насилно свргавање владе и експанзију џихадиста у Туркменистан у наредних неколико година. Земља је створила традицију секуларних власти за које не постоји видљива алтернатива и организована опозиција.
Већина Туркменистанаца је исламске вере, и то умерено-традиционалне. Пет милиона становништва има племенске карактеристике и живе на заједнићкој територији. Неопходна плата за све категорије становништва је обезбеђена, а влада обраћа пажњу на индустрију, инфраструктуру, конструкцију домова, побољшање образовања и здравствених система, као и других виталних аспеката социјалног живота.
У случају директне инвазије џихадиста у Туркменистан, Ашкабат би се ослонио на међународне ауторитативне организацијепопут УН-а, као и на велике моћне земље (Русију, Кину и САД) и регионалне савезнике (Турску, Иран и друге).
Аутор текста: Станислав Иванов, виши научни сарадник Института за оријенталне науке и Руске академије наука, са докторатом из историје
Упутница
http://journal-neo.org/2015/01/10/rus-stanet-li-turkmenistan-zaslonom-na-puti-dzhihadistov/
(Србин.инфо превод Маја Орлић)
Ако Вам се свидео овај текст
можете нас подржати слањем СМС поруке.
