Данас има врло мало љубави међу људима. Наше време карактерише мржња и страх. Унутар Божје породице постоји Божанска љубав, која је помоцу Светог Духа изливена у срце сваког верника.

Нажалост, јако често се не осећа та карактеристика Божанске природе меðу верницима. Наш је Бог, Бог љубави, како га назива Библија (2. Коринћанима 13,11). Може ли се његов народ данас назвати народом љубави! Ово проучавање 13. поглавља 1. посланице Коринћанима, поглавља о љубави, веома је актуелно за наше доба. Потребно је да свет види Божју љубав у његовој деци, у онима који верују у њега.

Укорењени у Божјој љубави
У данашње време се много говори о духовном пробуђењу, и морамо бити захвални Господу на хиљадама душа које су спашене. Али, стварна потреба у хришћанском свету јесте да хришћани доживе пробуђење. Мислим да се виде неки знаци таквог пробуђења, јер многи хришћани почињу да схватају суштину пробуђења, иако има и других који изгледају поспанији више него икад пре.

 Иако ћемо ово наше проучавање усмерити на 13. поглавље 1. посланице Коринтској цркви, најпре би хтео да анализирамо један део из посланице Ефесцима. У 1. поглављу те посланице стоји записана једна од две Павлове велике молитве. Апостол се овде моли за Ефежане да би им срца била просветљена, и да би им биле отворене духовне очи, како би могли упознати колику наду пружа Божји позив и колико је богата слава у његовом наслеђу светима, и колика је величанствена моћ Исуса Христа према онима који верују.

 У трећем поглављу исте посланице записна је друга Павлова молитва, стихови 13 до 21, у којој апостол наглашава једну једину реч – Љубав.

 У грчком преводу Новог Завета постоје две различите речи за љубав. У грчком језику постоје три различите речи, али у Библији су употребљене само две. Она која није употребљена у Библији означава страствену, сензуалну врсту осећања, а таква осећања Библија и не сматра љубављу.

 Једна од речи за љубав која се често налази у Новом Завету означава људску љубав, као што је љубав мужа према жени, или љубав мајке према деци.

 Трећа реч за љубав говори о љубави чији је извор једино у Богу. Та љубав потпуно надилази разумевање човека. Та се љубав манифестује упркос мржњи, супротстављању, прогонству и свему осталом што је покушава угушити.

Павлова молба
У 3. поглављу посланице Ефесцима Павле у својој молитви моли од Бога да вернике из Ефеза укорени и утемељи у тој нарочитој љубави. Свет не говори о таквој љубави, а и не може говорити о њој, јер она долази једино од Бога. Проучавањем 13. поглавља 1. Коринћанима добија се јаснија слика неизмерног богатства које носи та реч. Али, пре тога ћемо анализирати неке истине које су изражене у Павловој молитви.

 Пре свега, може се приметити да апостол моли „да вам дадне (Бог, Отац нашега Господа, Исуса Христа) по богатству своје славе, да се силом утврдите у његовом Духу у унутрашњем човеку“ (16. стих). Већ смо рекли да је љубав „темељна“ реч, па се поставља питање зашто је у вези са тим споменут Дух Свети. Свети Дух је предуслов за љубав.

 У вези са тим апостол каже како се моли да им Бог удели дарове према свом богатству што га у слави има. Да ли можемо замислити величину богатства Божје милости? Не мисли се овде на материјално богатство – његов је цели свемир – него на богатство његове милости, благодати, славе и љубави. То људски разум не може никада схватити. Али, ипак се апостол моли да би били силом утврђени у његовом Духу, у унутрашњем човеку, управо ради тих ствари које ће нам Бог уделити „богатству своје славе“. Ако смо Божја деца онда у нама већ станује Свети Дух. О томе нећемо овде говорити детаљно, али ће вам се много појаснити ако проучите 8. поглавље посланице Римљанима где су те истине врло јасно написане.

 Човек је троструко биће. Њега чине тело, душа и дух. Тело је спољашњи, видљиви део човека. Душа изражава човеков душевни живот, док је дух део човека који припада Богу и који поседује Бога ако је тај човек његово дете. Оног тренутка кад се наново родимо у наш дух улази Свети Дух да би ту, у том најдубљем делу човека који је свестан Бога, заузео своје место. Са тог места онда врши утицај на наш душевни живот и на наше тело ако смо му их подредили.

 Зато Павле каже да треба да се „утврдимо силом његовог Духа у унутрашњем човеку“. Тај унутрашњи човек је нови човек, духован човек, који је створен у Исусу Христу. Павле се моли за вернике у Ефезу да се тако утврде како би се „Христ уселио у ваша срца вером да би сте – овако укорењени и утемељени – могли расти.“ Један други превод Светог Писма је нешто јаснији и гласи: „Да се Христ усели у ваша срца и да би кроз веру његова љубав била укорењена и утемељена у вама“ (17. стих).

 Пошто на темељу вере у нама већ станује Христ Светим Духом, можемо очекивати да ће се он бринути за целокупно наше биће.

 Код тога је веома важна вера, јер је кроз њу могуће остварити љубав. Да би хришћанин редовно растао није довољно да од Бога тражи љубав и силу, него он мора доћи и сам узети те ствари за себе лично. У Јовановом Еванђељу читамо: „Ко је жедан нека дође к’ мени и пије“(Јован 7,37). Морамо доћи, и веровати да је то постало део нас самих. Љубав мора бити присвојена вером.

Љубав добијена од Бога
Љубав је најзначајнија ствар на свету. Она је одговор на држање целог Закона. Једино љубав може решити наше свакодневне проблеме и борбе.

 13. поглавље 1. посланице Коринћанима велико је поглавље о љубави. У њему апостол наставља расправу о главном предмету 12. поглавља у коме говори о различитим даровима Светог Духа. Вероватно су хришћани у Коринту очекивали разна чуда као доказ да имају Светог Духа. О томе говори и 14. поглавље. Али, усред анализе о духовним даровима Господ укључује ово дивно 13. поглавље како би нам показао стварни род и прави знак присутности Светог Духа у нашем животу.

 У духовном смислу сви су дарови Божјег Духа добри и корисни. Али, они су потпуно бескорисни ако нису подржавани љубављу. Без љубави они могу завршити у охолости, умишљености, лажној поноситости, а то обично доводи до тога да човек почиње оговарати своје ближње и износити неистине о њима.

 Због тога апостол почиње ово поглавље о љубави речима: „када бих језицима људи и анђела говорио (говори о једном од дарова), а љубави не бих имао, био бих као меденица која звечи, или цимбал који јечи „. Израз који је у нашем језику преведен речју „љубав“, у грчком је језику најснажнија реч, за такву врсту осећања, која је икад употребљена. Као што смо већ видели, она се у овом значењу налази једино у Библији, јер је Бог њен једини стварни извор.

 То није људска љубав. То није онаква врста љубави коју ми изражавамо својим билжњима. Понекад, када гледамо неку мајку како се дивно посветила својој деци, или неког мужа како воли своју жену, или жена мужа, мислимо да се њихова љубав не може надмашити. То је ипак љубав на људском нивоу.

 Постоји, међутим, љубав која има Божанске квалитете. „Бог је тако љубио свет…“ – то је та љубав. Она је изливена у наша срца, и у Библији се о њој говори као о роду Светог Духа.

Доказ испуњења Светим Духом
У посланици Галатима 5,22 та љубав је наведена као доказ испуњења Светим Духом! Запамти, љубав је знак испуњења Светог Духа, то нису само неки чудесни дарови. Они су мање важни. Љубав је највећи доказ. Она је тест присутности Светог Духа. Ако су остали дарови пропраћени љубављу, то није само доказ да смо испуњени Светим Духом, већ и мера, тј. степен контроле коју над нама има Свети Дух.

 Напротив, ако ти дарови нису вођени љубављу, него се уз њих јављају тежње за препирком, свађом, поносом, или чак погрешним оптуживањем других, тада се може констатовати да су ти дарови само имитација правих које сотона може да подметне.

 Међутим, иако ђаво може имитирати многе дарове Светог Духа, он не може створити имитацију рода Духа. Већ сам навео тврдњу из Галатима посланице 5,22-23, где стоји записано да је „род Духа љубав“. Приметите да се овде говори у једнини, па је, према томе, род Духа сличан једном великом грозду рода. Љубав је највећи дар од свих дарова, а као резултат следе радост, мир, стрпљивост, благост, доброта, верност, кроткост и уздржљивост. Дакле, да поновим: присутност љубави у животу једини је прави доказ испуњења Светим Духом.

 Вратимо се поново 13. поглављу. Тамо пише да би били ништа макар би говорили људским или анђеоским језицима, или имали дар прорицања и знали све тајне и имали све знање, да смо најмудрији људи, и да имамо толику веру да можемо премештати брда. Ако ти дарови не би били праћени љубављу, не би имали никаквог смисла.

Божја љубав није само обично осећање
Љубав о којој овде говоримо није само „неко“ осећање. То смо још раније утврдили. Библија признаје и говори на многим местима о љубави која се изражава осећањима. Ту се мисли на љубав коју имају родитељи према деци, или обратно, и када се говори о љубави између мужа и жене. Када своју децу видимо након дужег времена, сигурно их чврсто загрлимо и пољубимо.

То је један израз те љубави која је праћена осећањима. Нека наша деца, која су у браку, живе далеко од нас и када нам пишу да нам је, на пример, болесно унуче, нешто нас стегне око срца. Осећамо тугу због те вести. Када мушкарац заволи жену, и обратно, та љубав има снажна осећања. Али, Божја љубав која је изливена у наша срца, не мора неопходно бити изражена осећањима.

 Пре неког времена примио сам писмо од неке жене. Између осталог је писала: „У мом животу постоји један грех. Једна је особа попут трна моме телу, јер је јендноставно не могу волети.“ Након тих речи следило је питање: „Да ли је Божја љубав осећање за неку другу особу коју могу укључити, односно искључити, као што то чиним са електричним светлом!“

 Не, то није могуће! У ствари Божја љубав се не изражава примарно осећањима. Ја могу поднети одлуку у свом срцу да ћу по Божјој милости почети љубити неку особу која ме можда мрзи. То не значи да ће се код мене изненада променити моја дотадашња осећања према тој особи, тако да ћу имати жељу да плачем или да се веселим због ње.Таква осећања могу доћи, али оно што је далеко боље, то је да ћу увек чинити добро тој особи.

На сваки могући начин ћу изливати на њу своју љубав. Таква љубав почиње са одлуком у срцу да се у нашем животу одрази љубав коју је Бог показао када је дао свог Сина за нас. То значи да у нама живи сам Исус Христ и да он показује своју љубав кроз нас. То у нама чини да заборављамо све оне лоше ствари, и даје нам стрпљење, и помаже нам да подносимо потешкоће и неправде. Истовремено нам помаже да будемо љубазни према особи која нам је учинила нешто лоше.

 Божја љубав може бити изражена и осећањима. Некад сам преплављен осећањима када размишљам о мом Исусу Христу, када певам неку лепу песму или када слушам кад неко други пева о Исусу. Некад су моја осећања снажно покренута неком поруком или проповеди о мом Господу. Међутим, таква искуства не трају дуго. Љубав која траје није неопходно праћена осећањима.

Један пример
Погледајмо сада љубав која је описана у 13. Поглављу 1. Коринћанима. То је љубав какву би требали показивати према нашем ближњем. Један пример и поука коју је дао Хенри Драмон, добро познати Божји слуга у 19. веку, помоћи ће нам да боље схватимо неке од вредних истина које су написане у овом поглављу. Он је указао како се светло, пролазећи кроз призму, разбија на различите боје, три главне и четири споредне, дакле у седам различитих боја. Учинак је прелеп, јер се појављује дуга. Сунчево светло се, исто тако, пролазећи кроз призму водених капљица, разбија у своје саставне боје. Оне се рефлектују насупрот намним облацима. Али, треба нагласити да су потребне све ове боје да би настало светло. Све те боје заједно чине светло.

 Таква је љубав. Никад је не можемо довољно добро дефинисати. 13. Поглавље 1. Коринћанима нам говори о различитим компонентама и елементима љубави. Од 4. До 8. стиха налазимо петнаест тврдњи о љубави које можемо поделити у девет различитих група. Састављене заједно, оне нам објашњавају шта је то љубав. Осим тога, оне нам указују шта је све љубав у могућности да учини.

 Ту љубав, у свој њеној потпуности, Бог жели изразити кроз нас према спашенима, а такође и према изгубљенима. Неко може приказати више елемената те љубави, док други може оманути у свему. Да би љубав била потпуна мора имати све своје темељне елементе. Истина је да нико од нас није достигао савршенство. Само је Исус Христ изразио љубав у свој њеној пунини и красоти.

 Ми још нисмо досегли то стање савршенства. Немојте се задовољити ако показујете неке од елемената праве љубави. Дозволимо Богу да нас контролише, да би се та његова љубав видела у нашим животима, у свим њеним различитим видовима.

 ИЗВОР:moji-tragovi.blogspot.com

Ознаке: Aпостол Павле, љубав, анђели, Бог, тумачење